Глас народа

55

с ВРОЈ 7.

„Г Д А С Н А Р 0 Д А."

1 ГОДИНА IV.

народе у Угарској. Тој тежши ма!)арској најжешНи је и најопаснији противник МилетиЕ. Отуда грдде, ружење и свакојаке потворе на МилетиВа; отуда изазивање у самоме сабору. Тако се пршшкол одговора министра Сапарије на питање Лазе КостиЕа. зашто забрањује српске заставе, породила у сабору граја због неких речн Милетићевих. које је, кад министар рече, да је заиста забранио и да Не увек забрањивати немађарске заставе, узвикнуо, а ко.је беху: „Добро! добро! ми Иемо нх себи натраг прибавити." Иосланик Тиса захтеваше од председника сабору, да позове Милетића нека разјасни, шта је мислио реВи оним речима. МилетиИ рече по најпре да не чека нити треба позива председникова, него да говори, што сам хоИе да говори, а за тим да му се подмеКе да је рекао „натраг отети", како рече Тиса, јер је рекао „натраг прибавити", а да је тиме хтео рећи да Еемоми Срби уставним, законитим путем повзатити отете нам заставе, и у том смислудаНемо се прво обратпти самоме цару. (Босански бегунци.) Још се живо сеЕамо летошњег зулума турског, што га учиншпе на рођеној браНи нашој у Босни. Њих четрдесет мораде оставити своје миле и драге, свој завичај па преВи на аустријску страну, да спасу живот свој. Да се не потуцају од немила до недрага, побринула се Србадија што жпви ван турске државе. Што боље могоше снабдеваху их са свим нужним и потребним, братскп пх предусретаху и делише с њииа јаде њихове. Ипак беше тежак положај тих босанских ускока. Данас су код своје куће. 9. Фебруара пређоше у босанску Градишку, одакле Ее својој куЕи. За њихову сигурпост јамчи Еесар аустријски а путне листове добпше од турског посланика у Бечу Кабулипаше, који им је и царско помпловање обзнанио. (Саски универзитет.) Земаљски гроФ краљевске саске земље затворио је 4. ®ебр. народни саскп сабор. што су 34 скупштинара захтевала, да се отпис министра Сапарије, којим уништава саборски закључак — о коме у прошлом броју јависмо — узме у претресање, те да сабор рече о њему своје мњење. Разуме се, да је земаљски гро® Конрад распустио сабор по упутству министровом. Ова је ствар врло значајна. Саси су вавек држали с Мађарима против ердељских Романа. Па кад се ипак овако далеко МаЈари заборављају напрема Сасима: то је знак претеране мржње свега, што није мађарско. (Жељезничка пруга Пешта-Нови-Сад-Земун.) Из Београда јављају, да је Србија склопила с Аустро-Угарском уговор о спојењу српске жељезнице са жељезничком пругом аустроугарском, што би се повукда од Пеште па па југ. По томе уговору имада би Аустро-Угарска саградити пругу од Пеште преко Новог Сада до Земуна, где би се спојиламостомпреко Саве са срнском жељезницом. На Дунаву имао би се код Новог Сада подиЕи мост. Србша би имала да отпочне грађење своје жељезнице најдаље за годину дана. (Далмација.) У Дадмацији бесни местимице глад. (Србија.) Говори се да Ее у месецу априлу кнез Мидан путовати султану у Цариград. (Српеке заставе) Председници и управитељи разнихдруштав I и завода у Новоме Саду обвезали су се позвани на то од власти потписом свога имена, да неЕе у згодним зато приликама истуривати и износити српских застава. Страни свет. (Чешки посланици и државно ве^е.) Председник државног веЕа у Бечу позвао је писмено чешке заступнике да дођу у државно веЕе. Чеси неЕе иЕи, јер се. као што једном јависмо, то веЕе противи државннм правима чешке краљевине.

(Цар Фрања у Петрограду.) У Петрограду дочекан је Фрања Јосиф најсвечаније и најодличније. (Турска.) Нигде нису мипистри таква сиграчка дворских плетака као у Цариграду; а тамо опет највише о црквеним славама и светковипама, кад је бурнији живот у харему султанову. Тако је и сада о бајраму (турским покладама) пао ведики везир Мехмед Ружди, на кога је мдадо-турска странка много подагала. У Бечу н у Пешти плачу за Мехмедом, јер је он бајагп ишао за тим, да преустроји Турску по начину цивидизованих јевропских држава, чиме би одржао Турску у стању у коме се налази, а то Ее реЕи да нашабраЕа остану вазда турско робље, до чега је пријатељиматурским у Бечу и у Пешти много стало. Ведикпм везиром постао је серашЕер Хусејпн Авни, који је дуже времена члан дивану (министарству.) (Инглеска.) У Лондону, престоници ппглеској, одступила је 6. Фебр. дотадања слободоумна влада, којој беше на челу Гледстон, а која се држада 4 годпне. Узрок одступању Гледстонова министарства беше врло преко ревормисање (преиначење) унутрашњих установа у духу сдободњачком. Сами чланови слободоумне странке, која се зове странкавајеваца, усталп су у сабору протпв њега тако, да Гледстон не имађаше више у скупштини већпне, коју у државама, где се саборима влада мора имати свака влада. То је навело Гледтона да распусти сабор и да се позове на народ, некановим изборима посланика народ одлучи, је ли сагласан са његовом владавином. Народ јеизабрао веНину посланикапротивне умерене странке, која се зове странка торијеваца. Радитога је Гледстон одступио од вдаде, коју узима у својерукеДизрајели, од противне странке са новпм миннстрима. 0 Дизрајелу се мисли, да Ее више радптп у спољној политицп, те Ее по томе Пнглеска утицати впше но до сада на развој јевропских ствари. (Пруска.) Бизмарк је дао узаптити покретно имање католичког владике у вароши Тријеру за то, што се у некој црквеној ствари није о5азрео на светске законе, које јеБизмарк ради уплпва државе у црквенпм стварима прошде године у мају у сабору протурио. Ствари узапЕене продаваде су се на јавној лпцитацији. Зпачајно је. да тријерскп Чивути, иначе врло ведпки пријатељи лицптација, нпсу том придиком лицитовали. јер им је забранио њихов равин,који по томе има више призрења према хрпшЕанском владици. ма да је сам нехришЕанин, него хришЕанин Бизмарк. Архијепископ Ледоховски, који се, као што јависмо налази у затвору, позван је по ново пред суд. Неки одЛедоховсковихкапелана,затворенје штоје обављао усупрог поменутим мајским законима. али у смисду црквених закона парохијске послове. (Државни сабор у Берлину.) У Бердину се састао у почетку овога месеца државни сабор, у кога шиљу заступнике све немачке земље, а на коме се расправљају ствари. које се тичу свију немачких земаља, као: војска п војени трошкови, трговинске п саобраЕајне ствари, поште и телеграФИ, и т. д. Сабор је отворио у име цара Виљема Бизмарк говором. у коме вели, да је Немачка рада, да се одржи у Јевропи мир, а нарочито да настоји Немачка да се одржп мир с Француском. Али ако би Француска допустила. да њене католичке вдадике раде против Пруске иНемачке, велиБизмарк, да Ее се немачка опет завадити с Француском. Славни маршал Модтке рекао је приликом расправе о прорачуну војеном, да Немачка мора. ма је кодико коштало, држати приправну велику војску, јер само с војском .може одржати оно, што је посдедњим ратом задобила. То је наравно ; ко о^има, мора вазда бити спреман. да отето силом чува. Ади