Глас народа

БРОЈ 8.

„Г .1 А С Н А Р 0 Д А."

ГОДИНА IV.

говоре много грђе за вдаду, па им ништа пе бива, п како је Сметана, кога министар Сапари у звезде кује, чупао и тукао Иву Пенова. — Разуме се да Ее и овај предлог као и други, што их поднесе сабору ко није Мађар, бити одбачен. У истој седници изнео је Сас Гул, носланик вароши Шезбурга. ствар саског нар. сабора пред сабор. Гул питаше министра Сапарија, зашто је забранио саском народном сабору да пошље молбу угарском сабору у ствари новог заокружења жупанија. и чиме оправдава свој поступак. Гул је говорио умерено п лепо, ал' све Је то једно Мађарима : они одобрише одговор министров, ако и не беже за одобрење. Против министра, уз саске посланике гласаше и посланици народносни. (Саси у Ердељу.) Саси ердељски о којпма рекосмо, да су вазда билп присталице уг. влади, озлојеТјеии су поступком министра Сапарија тако. да из присталица владиних постадоше вени жестоки противници. Општинство љихне вароши Еронштата, донело је последњих дана следеИи закључак: 1 \) варош Еронштат усваја потпуно ограду народног саског сабора против познатог отписа министра Сапарија и изјављује посланицима народног сабора, који потписаше ту ограду. своје поверење; 2) варош Кронштат прима на себе трошкове, ако би депутација (изасланство) из диштритског (кронштатског) општинства ишла цару на тужбу против незаконитог поступка линистровог; 3) варош Кронштат поднаша преко својих заступника на уг. сабору молбу истоме сабору, у којо.ј пште. да сабор стави под истрагу и тужбу министра Сапарија због отписа, којим је повредио земаљске саске и државне угарске законе, п дауништи министрову наредбу. Докле ће напослетку дотерати МаВари у своме поступању према немађарским народима угарским — не знамо; ал' да тим поступањем спремају себи невоље и иеприлиже у будуИности то увкђа свако осим самих Мађара. (Кикиндски диштрикт.) Јавља се. да је велики капетан велико-кикпндсвог диштрикта. Аркадија ОберкнежевиЕ послао окружницу капетанпма диштриктскпм. у којој им налаже да бележнике општппске, који не знају усмено и писмено иаТјарског језпка, дигну од звањг. Ова наредба не треба пропратнице. (Угарско министарство.) У својој седници 15. ®ебр. закључило је угарско нпнистарство, да даде оставку. Председник министарству, Славп поднеЕе том прпликом краљу споменицу, па ако бп краљ усвојио његове предлоге у тој споменици, онда Ие остати и на даље министар. Кад се цар вратио с пута. отишао је одма Слави к њему и сад се јавља, да остаје п даље министром председником. Али се уједно јавља, да ће ТреФорт ж Сапарија свакако из министарства иступити. (Србија.) Српска влада послада је саветника ПетронијевиГи у Лондон. да уговори зајам од 12 мил. Франака. Страни свет. (Фрања Јосиф .) Цар Фрања Јосиф вратио се прекјучер са свога путауРусију. Различно се говори и иагађа о сврси тогапутовања у ово за пут не баш најзгодније хладно време. Неки мисле, да је цар вратио само посету Александру, који га је лане за време еветске нзложбе у Бечу посетио. Неки опет, да је политика узрок томе путовању. Ми би рекли, да је и једно и друго. Цар Фрања имао је да како да врати посету Александру, ал' што је то учинио тако брзо и у невреме, томе је на сваки начин узрок -политика. Од како је Немачка постала силном, лежи судба јевропских држава

у рукама Русије и Немачке. Савез обе ове држлве могао би лако мењати границе данашњих држава на јевропском копну. То увирају меродавни кругови на двору бечком. За то и иду на то, да опријатеље ову државу са Русијом и Немачком. Отуда путовање пређе у Берлин, а сада уПетроград. Наравна је ствар, да се ни Русија ни Немачка неће због пријатељства са Аустро-Угарском оканити својих намера и својих тежња. Аустро-Угарска је због неприродног владавинског сустава т. ј. подељењем својих народа у господаре и робове. тако ослабила, да се на њу осврВе само оиај државник јевропски, који би хтео, да се њеномпомоћу користи; она сама не може, као што то права снага чини, захтевати и погађати се, него се мора само прилагодитинамерама и тежњама других. Овим општим мислима протумачена је и политичпа страна пута у Петроград. У Петрограду се моглаповести реч о овомил' оном питању политичком. Русија се могла споразумети у којем од тих питања са Аустро-Угарском, ал' опа није при том одступила од своје главне политичне тежње, него ће до згоде само обазирати се на постигнуто споразумљење, а онда Ке одлучитн њен рад не уговори јавни и тајни, не пријатељство са АустроУгарском. него њен искључиви интерес. Тако се има разумети и споразумљење цара Александра и цараФрање ЈосиФа у источном питању, што као што се проносп. бешенајглавнијепитање, које се у Петрограду претресадо. Вели се, да Ее и Русија и Аустро-Угарска пЕи одселепато, даодржесадање стање у Турској. а то бн се могло учинити само тиме, да обе државе упливишу на порту тако, да ова престане гонити хришЕане и да управља државом тако, како Ее раји бити што сношљивији јарам турски. Мп не можемо мпслити, да је у иптересу саме Русије, да пропада сдавенски свет на југопстоку, и зато смо уверени, да је, и ако се Русија сложила с Аустро-Угарском на тај пачпн у питању источном, то само занајближевреме и да Ее Русија у одсудном тренутку баш у сопственом интересу потпомоЕи ствар ослубођења рајеод турска госиодства, (Устанак у Турској.) Арбанашко племе Миридити дигли су се на оружје, и пресекли између Скадра и Призрена пут. Намеснику валије скадарског послали су писмо, у коме ишту: да им се скину турски кајмаками п даду њихове пародне старешине; да се пусте из тамнице Миридите, које је бивши Шевкетпаша уапсиоидаим се накнади штета, што сује претрпили забраном пазара. — П јевропске хрпшЕанске велесиле могу још да сневају о благој управи турској! (Грчка.) ДелиЈјорТјево министарство, које је управљало земљом 20 месеци, пало је пре неколико дана, јер је нар. скупштинс изабрала за свога председника Зајмиса, противника му. Сада је дошла на владу слободоумпа странка. Новоме министарству је на челу Комундурос. 0ДГ0В0РИ АДМИНИСТРАЦИЈЕ. Г. Г. Браћи Кекез. Бечкерек. Примили емо 10 претплатника са 15 ФОр. и благодаримо. Листове поименце посласмо. Књижари В- Валожића. Београд. Прилили смо ваших 9претплатника, којима даље бројеве посласмо. Молимо да пошљете прватри броја читаоници у Чачак, која нам је непосредно претплату послала, Г-ђи Персиди ЛаушевиЋ, Сегедин. Претплату рачунамо од почетка године. Прва три броја послаћемо док се прештампају. Г. Петру ТриФићу, Костајница Лист се редовно шаље свима вашим претплатницима. Примили смо 15 ф.

власник »задртга за орпокт народнт штампаријт ". — ттвдник: Владан Арсенпјевнћ.

Грпска вдродиа мдружи* штаао*р «ја т Новом С »ду 1874. год.