Глас народа

БРОЈ 8.

,Г Л А С НАРОД А."

ГОДИНА IV.

Толико о ваздуху по нашим кућама. Да иидимо сада како је у нашим школама. У школи је доста живихдуша у једној одаји. Сви троше ваздух, а издишу као што пре рекох, опет једно ваздушно тело (угљену киселину) које је за нас отровно. Зампслите себи најчистију и пространу школу цустите у њу 60—80 деце, затворите је. теуђите сахат два иосле у њу. па Пете осетити, да у њој није више тако свеже као од пређе. Деца су чист ваздух потрошила дисањем, а издисала су отров. Тај отров шкоди веН кад га је мало у ваздуху, а камо ли кад се више накупи. Само нека је стотинити део тога отрова у одаји, где се живи, већ ваздух није чист. Што је впше преко тога то шкоди. А како је у школама? У Немачкој и Швајцарској баш су школе добро удешене, па ево како је тамо. Др. Брајтинт у Базелу и други испитивали су ваздух у школама, па шта су нашли? Нашли су, да је: Пре подне у 8 сах. на 100 делова ваздуха 2 22 деда отрова а И II И ^ 10

„ * Досделодне,, 2 п м " ^ 4 « к 11 ^

4-80 6-87 811 552 6-46 9-36

Дакле је у добро уређеној школи увек између 2 и 9У В делова тога издисаног отрова на сто делова чиста ваздуха, ане сме бити преко једнога дела. Еако је онда код нас, кад је тамо тако? Наше школе су обично ниске, тескобне а препуне ђака. Лети се истина чешће отварају и деца су више на пољу, па опет је јамачно и летигоре у нашим школама, него у овом примеру. Прозори се слабо отварају, пећ се јако залаже, прљава, неуредна деца у намазаним кожусима доносе у школуразна јестива, мажу их смрдљивим уљем, не изалазе по два три сахата у чист ваздух, запраше, прље хлебац, сланину и т. д. око пеНи, па најпосле хоће да те задах угуши кад на школски праг ступиш. Како је сиротој деци у таком ваздуху дисати по 2—4 сахата? Још горе него што би нама било; јер деца дишу брже од одраслих, па према томе требају више чиста, здрава ваздуха.

То сам рекао учитељима и општинама. Јчитељи нека веома пазе на чистоћу ваздуха у школи, нека отварају свако јутро, а и између часова, школске прозоре, нека не примају сувише деце у школу, нека децу иза свака сахата пуштају на чист ваздух, нека пазе на чистоћу детињега тела и одела, и нека не допуштају дакоје каква јестива у школу донашају. Школа се не сме јако наложити, деца не смеју збијена или згурена седети, а јелидимаили прашине, увек је боље децу пустити на чист ваздух, ма нешто и пропустила. Скамије боље да су мало више, него сувише ниске. Општине ваља да бирају место за школу. Најбоље је са сунчане стране, да не буде влажна. Свака кућа није за школу; школу ваља засебице зидати по законима, како Бе најбоље својој цели одговарати. у нас се то не држи; данас је била кућа Павла Н. а сутра већ унашају скамије и трпају децу немилице и по скамијамаи ван њих. Школа треба да је пространа, висока, видна, суха; улазак у њу ваља да је простран и бар калдрмисан; бунари да су високо опасани, заходи чисти, наблизу, подистимкровом, прозори високи и широки, стаклена окна у њима, а не хартијом залепљени. пећи од каљева, а патос од дасака. Школу треба општинско поглаварство бар у сваком месецу да надгледа. Ј опште, школа ваља да је прва и најглавнија брига сваке општине. Колико је стало до чиста, здрава ваздуха види се но робовима, рударима и свима онима, који га слабо имају н. пр. људи који су већином у затвотвореним одајама. Бледило у лицу, таман поглед, бледе, модре усне, тромост и слабост тела покаказује, да се човек поквареним ваздухом мало по мало трује, док најносле са евимне оболи и умре. За неке прилике ваздух је још од веће важности н. пр. код слабе деце, код сухе болести, код женскиња с мало крви. код срчаних боља, код шкроФула. код кужних болести и т. д. Ту је које за болесника, које за оне, што су око њега, чист, здрав ваздух, прека нужда. Запамтите да дисати морамо,и да од онога, шта удишемо, зависи здравље наше, а и живот наш, па по томе радите. М. Ј. Батут.

И1ТА БИВА 110 СВЕТУ. Наши крајеви. (Сабор у Пешти.) Лаза КостиЕ поднео угар. сабору преддог, што су га осим н>ега потписала оба друга посланика разграничепе крајипе. ВиК. Бабеш и ђенерао Дода, ау коме захтеваху, да сабор одлучи: да се, да би се једном учинио

крај незаконитостииа у панч. изборнои срезу. што пре сврши истрага, али да се истрага протегне и на саме влаети, које су почипиле толике покоре. ПропраЕујуКк свој предлог споменуо је, како је К. ЈовановиБ стављен под истрагу и у затвор ради тога, што је токорсе као бирачки повереник при избору рекао: „тешко народу под таком владом," ма да Немци, којк су присталице вдадине,