Глас народа
„Г Л А С Н А Р 0 Д А."
ГОДИНА IV.
образованости у сељачком свету, те кад би се тима средствима послужити хтео иди умео, онда би се цељ ве11 овим постигла. Но како није таколако неуки свет склонити и довести га дотле,да појима велику корист оваког подузетка; по што на даље овакво разлагање и довикивање путем новина само слабо води цељи: то је од преке потребе, да се за тај посао поставе нарочити проповедници, људи, који Бе по народу ићи и јавним предавањем и разлагањем у појединим општинама свет на то потицати и у опште својим саветом у том послу потпомагати. То би били ти путујуЕи учитељи, које напред наведосмо међу оним полугама, којима се подиже благостање народно. Такве учитеље требало би и наша влада да постави, ако жели добра земљеделском сталежу, који је поклизнуо. Јер доиустити развезивање, деобу породичних задруга, које ми у осталом не бранимо, знајући да су преживеле свој живот, па оставити сељака без сваке помоВи самоме себи на еветскоме стецишту, не значидруго — до правити од зла горе. Сад је баш време, а после Бе иожда бити касно, да се заузме за њега, те да га са раскршЕа на коме данас стоји упути на онај пут, који га од ттро Јетарских невоља очуватииправој среВиодвести може. Данас смо добили „народну" владу, па шат ће се и за „народну" срећу постарати! На послетку што се тиче ратарских школа као средства за унапређење земљеделца, морамо признати, да нисуодмале важности,ма дагоре рекосмо, да се тима заводима не може сва сељачка младеж користитиилиихполазити. Јер Ее онај,којипо среЋидоспе у такву школу, кад се из њеу општину врати, примером претходити својој браЋи, те их делом, живом речју, бољем раду којему се у ратарскојшколи научио учити, те суседима за узор служити.
Такве школе требало би да што скорије подигнемо. Наши манастири не би ваљда ниједној другој цељибоље одговарали, него овој. — Један такав завод издржава земља у Крижевцима у Хрватској, ал-1 која вајда, кад се слабо полази. Наши Сремци, да неговорим о другим, једва да знају да постојитакав завод у земљи, и крижевачка ратарница нијејошвидела Сремца, покрај свега тога, што је полажење тако јеФтино, да ваљда већ јеФтиније не може да буде. Сто двадесет $ор. на годину, што свесне општине допринашају за обучавање и издржавање својих питомаца, зар је велика свота? Или је зар сеоска општина може на бољу икориснију цељ издати? Ј томе ће сигурно и лежати узрок, што одавде младеж тај завод неполази, што општине нису још до данас основале стипендије за ту племениту цељ. Надамс се, да неће нотрајати дуго, па ће се угледати и сремске општине на оне по Хрватској и бившој војеној крајини, те једну свотицу и на ову опште корисну страну из својих доходака одредити. А у нашу земаљску владу уздамосе, да ће се угледати на напреднијеземље, те устројити стипендије заизучавање младихљуди у разнимиољопривредним гранама на припознатим страним великим школама, који би после свршених наука били обвезани као путујући учитељи земљом крстарити и начине бољег привређивања проповедати. То исто очекивати је и од нашег првог црквено-школског сабора у толико пре, што оваквих радника до данас слабо у српству налазимо, и што су овакви учитељи, као што на пред разложисмо, веома поуздани покретачи народне производње и богатства, а доследно и просвете и слободе. У Срему. Павле Бариши*.
0 ВАЗДУХУ.
(Свршетак.)
I
Тако је код наших тежака. У Србији. где су куће од „плетера", а не зидане ил' набијане, душе истина са свих страна, еле има свежа ваздуха. Ал тамо је опет нечистоћа још грђа. Сву слабију марву смести сељак у своју тобожњу собу. Каких је ту испарења и гадова! у сред собе гори, као што рекох, велика ватра, а око ватре полежу све једно уз друго. Дим иде широм док не дође до „баџе" (димњака). Ватра треба доста за се чиста ваздуха, а осем тога припече чељад тек с једне стране и сувише, а другу му страну ветар кроз плетер бије. И то је дакле по здравље доста опасно.
По овоме ваља да се поправимо. По најпре је од преке нужде, да се чељад, где је има доста, подели по више одаја, ма те биле и хладне. Чистоћа је од преке нужде; она је пола здравља. Ал' није доста окречити и помести; ваља сваку одају где се живи, свако јутро отварати, да добије свежа. здрава ваздуха. Еод болесника и деце не смеју многи спавати, а дим и мирис или смрад шкоде, јер кваре ваздух што га дишемо. -Не ваља јако ложити већ и с тога, што се тако лакше расхладимо. За човека ниједа са животињом другује. Ватра, особито велика, троши много ваздуха, а угаљ је опасан и по живот човечији.