Глас народа

61

БРОЈ 8.

„ГЛАС ИАРОД А,"

ГОДИИА 1Т!.

каква гуска, по имену барлијата, расте у мору на трулом дрвету и виси о кљуну као какав плод о својој петељцн. Ето у какве будалаштине вероваху некада и неучени и учени људи! Но хвала напредном данашњем времену! Људн који књиге читају, знају данас, да таквих змија и чудовишта на свету нема, и да их просто ваља сматрати за створове неразвијена и болесна мозга човечијег. Не могу муком прећи да вера, дазмија постаје аждаја кад другу змију прождере, доводисејош од пре Христова рођења, од пре две хиљаде и више година. Јер исту такву пословицу имали су и стари Грции она је у њиховом језику овако гласила: „офис , е ме Фаге офии , дракону генезете." Прематоме силом нам се сад намеће то питање: Зар толике стотине година не јамче нам за истинитост наведене пословице? Зар може оно празноверица битиушто људн више од две хиљаде година верују?

На то питање могу нам за одговор послужити ове речи једног црквеног писца — Тертулијана: „Према истини не може никакво друго правило имати вредности, никаква дужина времена. ни никаква важност лииа, никаква повластица предела." „Та може ли заблуда тиме, — пита један учени Марар — Ст. Толди — што се хиљаду год. одржала, престати да име заблуде носи? И може ди истина само зато, што је милијони кроз више векова не упознатпе, престати да се истином зове? Није ли се земља увек окретала, ма да људи не хтедоше у то веровати, и ма да је онај, који се први усудиодато тврди, још у 17. веку у тамницу бачен био? Време по себи још ништа не доказује за ваљаност какве мисли или какве установе. Узмемо ли старину за темељ обране, онда је свако насиље и отимање оправдано, сваки злочин освештан, ако је само дуже времена упражњаван." (Наставиће се.)

КАЕО ДА СЕ НОПРАВИ СТАЊЕ НАШЕГ СЕЉАЧЕОГ СВЕТА.

(Члфшетак.)

Важност и корист оваквих заједница не може нико порећи, по што је свестрано посведочено њихово силно деловање на ширење просвете. Иорицати корист јавних састанака, зборова и узајамног обавештавања, шта би значило друго до тврдити, да је зверска саможивост начин, којим се подиже просвета?! Еод нас у троједници има неколико пољопривредних дружина, али која вајда, када уњиманема озбиљнога рада. Еоја вајда велим, кад се ту слабо осврће на потребе сељачкога света и тек се што веле као од беде ради. Сељака, за кога се добро ове дружине ваљда и устројиле, нема на састанку па не може имати од дружине ни користи. Да лену ли сврху имају земљеделачка друштва, али жали бог мало их је, којије појимају. Особито за нашега данашњега сељака, који је по невољи лишен те среће, да се књнгом користити може, за тога сељака нема боље школе од овакихјавних састанака и зборова, где би му се даланајбољаприлика, да се користи туђим знањем и ту1;им искуством. Без њега дакле не треба да бивају овакви састанци, ако хоћемо о његовоме добру да се договарамо. Јер ако је већ овакво састајање по научена човека од големе вредности и користи, који се у осталом зна и уме користити књигом; како би могли и иомислити, е је то сувишно по сељака, који ништа друго не зна до онога, што је код куће ои неуког оца и деде научио?!

Еуда боља прилика и има ли боље, да се дође до корисних књига и целе књижнице у селу ? Еуда боља нрилика за распростирање ваљаних листова, тога мерила образовано^ти народне? Еуда боља прилика од оваких дружина за изнашање жеља на вдаду и друге претпостављене области у ствари општег напретка н да се отклоне оне запреке, које напредовању на нуту стоје? Еуда боља придика за проучавање новијих изума на иољу нривреде и обртности и за њихово преса1жвање на наше земљиште ? Еуда боља прилика — и има ли боље за ириређивање нољоирнведних изложаба, за које из искуства знамо, да силно делују на подизање пољске привреде? Еуда боља прилика запрактично обучавање разложног нољског привређивања сељачке младежи, него што је дају вртови оваких вредних др>жина? Еуда боља прилика за одвраћање младежи од зле навике полажења механа, где се данас толико скупоцено време губи? На нослетку куда боља ирилика, ил' кажите ми бољу, за успостављање уздрмане братске љубави и слоге у општини и у земљи!? Да, оваке дружине најсилније су иолуге за подизање правога благостања у народу, али само онда, ако им једина цељ, због које су склопљене, нред очима стоји — кад им је лозинка рад и наука, кад истинитунаукушире и наснасоносни рад нобу|?ују! Еад би наш свет уви1)ао и хтео увидети важност ових довде наведених средстава за подизање