Глас народа

ВРОЈ 9.

„Г Л А С Н А Р 0 Д А,"

ГОДИИА IV,

II. ОбеЕава се Србима да земље, од куд дороше остају љихове а сад су њихове и оне земље, које оружјем од Турака отму. III. Оставља се Србима в.тастита унутрашња самоуправа, на основу старих њихових права и обичај а. IV. Осигуравасе Србима право да могусебивојводу. као иолитичног поглавицу народа, бирати. V. Обезбе^ује се Србима слобода вероисповести и црквених обреда по уставу њихове старе вере. VI. Потврђује се.Србима право, да могусебипоглавара цркве т. ј. патријарха независна одсваке друге духовне власти бирати. * Сва та нрава дадоше Србима аустријски ћесари, њихови наследници потврђиваху их, па и данашњи наш цар Франц Ј осиф i. Није нам овде испитивати како се извршујеуговор и с једне и с друге стране. Дела, жива дела нашег народа, забележена у књизи, што се зове историја, говоре најбоље јесу ли Срби увекверно извршивали што су уговорили, а да л' друга страна извршује, гато је уговорила и то се даје у повесници наЂи, а најбоље се даје читати у поступању данашње владе. Под тим уговором дакле подигне се Србадија њих до пет стотина хиљада и крену се новој домовини. Свизнамо да, одкако је Славена насвету, да је у њих и неизмерна љубав према завичају, а кад су Срби онај део Славенства, у коме развитак свију славенских и добрих и злих особина свој вршак достиже, онда морамо себи преставити колику жртву жртвоваше наша прадедовска сеоба када остављаше гробове својих праотаца, својих милих и драгих, када се стара која властеоскапородица растављала од својих кућа и градинаанезнајући за сигурно да ли ће и колебице достати тамо у далеком, туђем свету. Ох оно небо, оне горе, оне живе сведоке српске силе и господства, с којима се и нотоњи патник Србин спријатељио, и њих да остави!

*) Черте живота народа Срнеког.

И оставио их је, све је оставио; јер му задуго беше чекати од туђина спаса свом притиштеном, раскомаданом народу, па ј е наумио да сам на страни ћесаревој заиоденебојак за ослобођење остављеног завичаја и остале напуштене браће своје. Па се подигао силан Србаљ • њих до нет стотина хиљада и кренуше се, вођени седим патријархом Арсенијем III., ућесарију, да мачемуруци извојују себи земљиште, на коме се брзо и настанише и постадоше тврди бедем против навале турске. То беше сеоба а никакав збег: јер Срби иокренуше све своје имање што се селити могло и с оружјем у руци дођоше амо у земље, које ће по уговору њихове бити. Нова домовина постаде Србима: Срем и Славонија, населише се по Бачкој. настанише се у Вудиму и околини: у Св. Андрији, у Помазу, Калазу, Чобанцу и Збегу, у Коморану и др. Жалост за завичајем разагна на брзо Србима посао, ћесар је био у највећој неприлици: Турци за који час да навале на ћесара, коме тим страшнији и опаснији беху: јер не само да му посаду у Восни растераше, већ је и Веоград у турским рукама био, аВанат и Ве.тики Варад беху турски пашалуци. Ердељ је стајао нод заштитом султановом. У нутри у земљи киптило је од мађарских незадовољеника и бунтовника, уз то још и војна с Французима. Да како, да ћесару Срби беху добро дошли: јер у њима нађе номоћи државаму ипротив Турака и бунтовника, као што ће доцније без разлике против свију државних непријатеља у Србима обране наћи. П гле, за кратко време, од како се ти јунаци амо доселише, поче нестајати бора са натуштеног и набраног чела ћесарева. Јер неколико година ратовања довољно беше тим делијама, да ослободе и ћесара и државу од турске немани, да угуше устанак мађарских бунтовника и да цару прибаве онако повољан мир, као што карловачки 1699. г. беше, који је само нретеча био пожаревачком миру од год. 1718. којим цар очисти сву своју земљу од Турака и добије јотп велики део Влашке, Србије и Босне. М. А. 1.

ЗАБЛУДЕ И ПРАЗНОВЕРИДЕ У НАШИМ ПОСЛОВИЦАМА.

Други дан, друга навика. Та пословица која нас учи, да нам се не треба данас бринути како ћемо сутра живети, могла би само онда стајати, кад би човек могао кору хлеба набавити кад год хоће и кад год му треба. Но ио што се зна, да у години много има дана, кад човек поред најбоље воље ни пребијене крајцаре не

Од ђорђа Мандровића. лароха пештанског. (Наставак.) може да заради, — но што нас болест може у постељу бацити, те ни за какав рад не ћемо способни бити, јасно је, да нам се још данас ваља бринути, како ћемо сутра и преко сутра живети. Залуду се човек чува, ако га Бог не ушчува. Дакле ма човек све мере предузео, како ће себе од зла сачувати, све је тобадава, ако муБогсвоју