Глас народа

БРОЈ 9. »Г Д А С Н

ломоћ откаже! Ја не могу себн да представим, да Бог може тако неправедан н немилостив бити, да таквом човеку у помоћ не притече, но на против тврдо држим, да онај човек може с највеИим уздааем на божју номоћ рачунати, који се за себе као што ваља брине. То веле и ове наше пословице: „Ео себе чува, и Бог га чува," „док сечовекчува, и Бог га чува." Али то је на жалост наше старо зло, да ми сами себе одвећ слабо чувамо, па за то и Бог своје лице од нас окреће, за то сваким даном и пропадамо, и све нас мање бива. Да видимо како ми себе чувамо, како чувамо своје здравље. Тешко би се нашао тако непаметан човек, који би своје одрасло детенде изнео у зиму голо наго, итуби га још и хладном водом поливао. Тојамачно нико не би чинио, коме је живот свог детета мио; јер тога ни многи људи не би могли издржати а да се не поболу, а камо ли дете. Али колико нас има, који своју нејаку дечицу, тек што су топлу утробу своје мајке оставила, по најгорем времену и у сред циче дајемо у цркву носити. да их тамо кумголунагу неколико тренутака у зраку држи, а свештеник да их у три маха леденом водом предива! Ми зарад здравља наше деце не ћемодазамолимо свештеника, да нам дете у топлој соби крсти, него позивамо се на Петра и Павла, који су се тако исто у сред зиме у цркви крстили, па им ништа није Фалило. Ми дабоме бележимо само оне случајеве, где су деца више среће него њихови родитељи памети имали. Ма где је онај превелики број деце, која се зими у цркви крстила паиглавомплатила?Будимоуверени, да од оне 14 .356 деце, која на 100.000 у првој години живота помру, већина се без сумње од назеба поболела и поумирала; јер немојмо губити из вида, да назебидецу и старце немилице коси, и да од њега нашиљуди највише умиру. Ми обично велимо, да је „здравље највеће богатство," али да то здравље сачувамо, у томесмо на жалост, тако немарни, као да га ни у шта не ценимо и као да желимо, да га што пре изгубимо. Како чувају наши људи здравље своје деце, кад им ова у неколико одрасту ? Ево да један пример наведем! Они их често с петом и шестом годином одбију у поље с неколико комади свиња и прасаца, где на киши, ветру и зими по цео дан проводе, где поред свиња не само да одивљају, но разним непогодама времена изложени и разнеболести навуку. Родитељи! зар се тако чува дечије здравље и зар је вама милије да имате у џепу више 10 и 20 Форината, што би свињара платили, него да | имате синчића здрава и жива? Ај! ал' ти родитељи не умеју ни сами своје здравље да чувају.

Р 0 Д А." ГОДИНА IV.

Или зар се то зове своје здраље чувати. кад Србин о свецу и сватовима разгрејан и ознојен у сред највеће зиме одмара се и спава на најопасснијим по здравље местима, у ходнику, кукуружари, на коли и у подруму? И још имамо образа да Бога за здравље молимо! Разгрејана коња нокривамо, и од назеба чувамо; кад ћемо једном и себе тако чувати? Да видимо сад, како наши људи чувају здрав- в ље својих жена, како иоступају са српским мајкама* || док су ове тешке и кад се олакшају! | Што им је трбух до зуба и једва се сиротице ј крећу. на то се наши људи на срамоту свога разума одвећ мало обзиру. Оне морају да редују и ј најтеже пољске послове да раде, и ма да многе I у след телесног напрезања побаце, у постељу падну, паи до самртне свеће дору, ипак наши људи никако не ће да увиде, да жена треба да се чува од великог и тешког рада, ако ће срећно свог бремена да се опрости. Нингга боље не чека их ни онда, кад им час дође, да се олакшају. Где се оне порађају? Да ли у топлој соби и мекој постељи? Дао би Бог да је то тако; многа српска мајка не би тако рано у црну земљу отишла. Али код на- [ шег народа већином противно бива. Реткајенаша жена на селу, која се не порађа у каквом хладном вајату, у шупи, штали или у гумну. Њој је слободно, да на сваком месту човека на свет донесе, само не у топлој соби; та то би грдна срамота била! Место да сви здрави из собе изи^у и собу јј јој уступе, она сиротица мора из собе да бежи и ! дасепо хладним местима крије. То исто мора по- , I сле за неколико дана да чини, кад своју природну, нужду хоће да сврши. Да породиља у топлој соби ту нужду сврши, као што је то код свију паметних људи обичај, то би нашим људма са свим зазорно било и она сиротица мора н у сред најљуће зиме иза куће или у гумно да иде и тамо ; да се по више тренутака бави. Иоред тако непаметног и нечовечног поступања. је ли онда чудо, ако им породиље од хладноће запаљење материце добијају, и ако им у опште болници иза куће и у гумну своју болест позледе, па и главом плате ? Но то није све, што наши болесници с непамети наше морају да подносе и страдају. Ја ћу још једну такву будалаштину да наведем. У очи недеље или кажвог празника носе обично наши људи своје болнике у цркву или у манастир и по најгорем времену и ту морају они више пута и у сред зиме нахладној земљи или камену целу ноћ да проведу. Сироти наши болни■ ци! Доносимо их у цркву да их од болести излечимо, а не ћемо да знамо, да се тим преноћивањем у хладној цркви болесг само позледити може.