Глас народа

БРОЈ 13.

„Г Л А С Н А Р 0 Д А."

ГОДИНА IV.

Еава се мора чувати на сухим местима и близу н>е не смеју бити такве ствари, соје јако задишу, јер онда задах из тих ствари пређе у каву и кава се тиме исквари. У трговини долазе три гдавне сорте каве, после се те главне сорте деле у многе мање сорте. Најбоља сорта је арапска кава, која се обично каже: м о к а. Зрна у моке су ситна, округласта, бледо-жута или жућкасто-зелена. Агсо се уз то нађу још и бела или сива зрна, онда је то знак, да је помешана са америчком кавом. Арани сами држе каву са ситним, зеленим и тешктг зрном за најбољу и од ње добија да пије само султан и државни главари. Друга је сорта источно-инђијска кава, која расте у источној Инђији и на околним острвима, у Азији. Зрна у ове каве су сила већа и боја им је обично бледо-жута. Ирема местима, где расту, зову се и разне врсте различно. Тако ту спада кава ј аванска, која је скоро исто тако добра, као и араиска и која се поред бразилијанске највише доноси у Јевропу. После спада ту и суматранска и силонска кава; то су већ лошије врсте.

Б Е Ј1 Е 23. (Купус најкрупнији) добије се, кад се тури расад пре расађивања у воду, у којој је растопљено ђубрета кокошија, особито голубија,иостави да два три сата иостоји, па онда расађује, апри расади засгхе с мало гипса ил' пепела. То натера велике главнце, макар земља и нолоша била. ана доброј земљи још и веће, особито кад сеземљајош и с јесени добро нађубри свињским ђубретом, које је за куиус најбоље. Исто се тако хвали ситно стучен дрвени угаљ, који натера врло јаки раст купусу, кад се подањ поспе. 24. (Против црва на кељу.) Црв онај, што изеде кељ још у расаду, те вртарима штету начини, истреби се, кад се кељ залије водом од алоја (из апотеке) ито први пут после 8 дана иза расаде, други пут кад је кељ с ћеди, а трећи пут, кад је с две педи висок. Ово јеиод вашица најбољи лек. Најбоље се растопи алој уврелој води кадсе меша док се не разиђе. Узимље се 1 лот на 3 до 4 океводе. 25. (Летња ротквица и со.) Познатоје да ротквица ова на некој земљи неће да роди, ма како да се човек измучи око ње. То је због оскудице соли у земљи. За то се препоручује, да се са семеном помеша мало просте соли, па да се с њом посеје, или

Трећа је сорта америчка кава, која. расте у средњој и јужној Америци и у западној Инђији. Зрна су у те каве плаветњикаста или зеленкастосива. Од силних врста најбоља је суринамска, па бразилијанска кава, која се, као што мало час рекосмо, највише доноси у Јевропу. 0 свима тима сортама дало би се много штошта писати, али ја мислим, да је оволико доста за овај лист. Има где се продаје и истучена кава. Таквакава нијеникад чиста, него је у век помешана са разним стварима и „цигурама", а који иут и са разним врстама земље. Да ли је кава помешана са „цигуром", може се по овоме познати : 1. Узме се пуна кашика истучене каве, иа се успе у чашу воде. Ако је чиста кава, то ће пливати горе, ако Је с „цигуром" помешана, потонуће. Талог од „цигуре" је мекан и лепи се, а чиста кава, ма колико стајала у води, не лепи се никад. 2. Овлажимо мало каву, па је таримомеђу прстима. Ако има „цигуре", направиће се из тога као куглица, ако нема, не ће. 3. Кус у чистекаве је мање више горак, а у каве, номешане с „цигуром", и горак је и накисео.

Ш К Е. да се у сваку рупу тури иа дно соли, колико се међ два прста ухвати, па на њу стави семе и затрпа. Тако роди ротква много боље и буде сила куснија. 26. (Најбоље врсте грашка.) Од свијудо садпознатихврсти грашка најбоље су 8ап§з1;ег-ов (Сангстеров) рани грах с великим меЈунама, који је од свију других и ранији и богатпјег рода. За њим долази велики Бап§81оп-ов, (Лангстонов) ипринц Велски, који је с тога знаменит, што подноси и за рани н за позни расад. Препоручујемо нашим вртарима ове врсте. Семе се може наручити у свакој бољој трговини од семена нз Пеште, Веча, особито ' из Ерфурта, поштом, или молбом преко уредништва ФрауендорФског вртарског листа. 27. (Да сачуваш стоку од муха.) Мухе се но некад наврну на стоку тако, да ова сирота не зна већ, шта да ради, бранећи се. Мухе обично падају на извесна места и боду. 1 Места та треба намазати рибљом мишћу, пак ниједна муха не ће више пасти на то место. 28. (Кад те челаубоде) одсецикришку црна лука на га мети на убодено место; ал' пре свега мораш извадити жаоку. Бол на то одумине.