Глас народа

107

БРОЈ 14,

„Г Л А € Н А Р 0 Д А,"

ГОДИНА ГТ.

пуно оспе, него кожа с поља, отуда ухватијакипролив који свали болесника још у већунемоИ и убије га. У оној жестокој ватри жестока је и жеђ, и многи би попио чудо хладне воде, па многи и даје, али и то је опасно, јер ако се дају пуне чаше, а оно од силне хладне водурине расхлади се трбух сувише, па наи!;е пролив, те болесник падне. Многи, видећи болесника преслаба, дајемувина и ракије. да га окрепи. То је сипање уља ил' ватре на ватру. То јадника онога још већма распали и убије. Само лекар зна, кад сме неколико капљица дати, а ниједан то болеснику у ватри давати не ће. Еувано воће и чорба од њега разблажена с много воде, ил' пекмез размућен у води, 1 кашичица на 1 сатљик воде, то је једино и најбоље пиће и јело, док траје ова болест. Ал' док је оспе у устима, не сме сениовоузимати, но само по мало хладна млека, ил' у води размућено јаје. Млеко, ил' размућено јаје то је и једина храна у овој болести, и најбољи лек како на гребање у грлу, тако и на чунање по трбуху, па ако би и пролива било. У јакој забуни болесника помажу слачињаци, стављени на листове и помажу хладни облози по глави, пешкнри из воде, што можно леденије и што чешће понављани. Богиње су најгора болест, кад се почну гнојити. Тада су најопасније и за болесника и зањегову околину оним гнојем. За то је добро крунне богиње пробости поширом иглом и надићи кору, да гној изађе, који ваља пажљиво опрати водом, ни хладном ни врућом. Болесника ваља чувати да се не чеше, да раница не раздере, јер се начине веће и опасније, на гној дубље под кожу улази и већма крв трује, осим што се и ноктима на здрава места пренесе, и унесе у нос и у очи, те осакати и .ош већма. Ако се по лицу чеше. остану тим дубље храпе и већма

нагрде. Деци ваља прсте замотати и везати, дасе не би чешала ни огребла. Места она, што јако сврбе, ваља мазати скорупом, ил' жуманцетом одјајета. Очи болеснику ваља особито чувати, чим се опази црвен, одмах не попуштајући мењати с леда ил' ледене воде облоге преко њих. Кад се богиње почну сушити, онда се сме ако је зима по мало соба грејати. болесник топлије покривати, и појити топлим тејем ил' тонлом чорбом, али не мрсном. Болесника ваља чешПе пресвлачити, ал' пазити, да се не расхдади, и да се ране не здеру, јер се прилепи кошуља. Тврде красте и коре одмекну, кад се намажу скорупом ид' уљем, а то треба чинити, да се не бигној иснод њих у дубину прогризао. Перут ваља пажљиво заједно с чаршавом скупити, и нажљиво истрести на ватру, да изгори, да се отров затре. Сви болесници остану дуже после нрекужене богиње осетљиви кожом. за то се морају врло чувати од расхла^ења и назеба. Еунање је после прекужене богиње нужно, али се мора чинити врло пажљиво, и сачувати од назеба у томе, које обично буде у наших, јер се не купају у кади, да болесник уђе под воду, него се неру у плитком кориту, у ком више озебе, него што се опе^е. Богиње као и свака тешка болест, ако и пређе на миру, осакати многог на дуже време, за то се ваља и после прекужене болести врло чувати. Многи остане врло слаб, те се часом ма која чама ухвати за њ, и баци у другу болест која давидок у гроб не свали. Најобичније су сува иводенаболест. За то је нужно одмах гледати, да се не би шта закаснило. Белесници варошани најбоље учине. ако после прекужене болести изађу на салаш или у виноград, на онај слободни и здрави ваздух, па онде остану, док се са свим не онораве. * »

—--^^ГЈХПЈХГЈ\Г

ЗАБЛУДЕ И ПРАЗНОВЕРИЦЕ У НАШИМ НОСЛОВИДАМА.

Од ђорђа МандровиЋа. пароха пештанског. (Наставак.)

Коњ има четир ноге па посрне (а да не посрне човек који има само две.) Позивамо се на коња! А зар је он какво племенитије и савршеније створење, негоштојечовек? Ако ћемо говорити: кад коњ може посрнути, за што да не би могао и човек? онда не увиђам, за што се не би позивали и на вола и магарца? Ма како би било, кад би се на боље и паметније угледали, кад би се угледали нанајвећемудраце, кад би себи за углед узели самог нашег спаситеља. кад би за самим божјим савршенствима тежили?

Ко слуша жену, гори је од жене. А за гато да човек не слуша жену? Зар жена тако мало памети има, да не заслужује, да се човек на њене речи обзире? Неко ће одговорити, да је „у жене дуга коса, а памет кратка" и да је за то не треба слушати. Но узмимо ту пословицу озбиљно у претрес, посматрајмо пажљиво људе и жене у нашем месту, сравњујмо их једне с другима, и ми Бемо без сумње до тог уверења доћи, да у жена није иамет