Глас народа

108

»Г Д А С Н А Р 0 Д А." ГОДИНА IV.

Г БРОЈ 14. !| ; баш тако кратка, као што многи мисле, да! ми ј1 Еемо се уверити, да у многих жена има дуже памети, него што ћемо жод неких људи наЕи и да I оне, као што је то и учени Инглез Бокд приметио, ! много брже мисле и пре какву заплетену ствар раз! мрсе, него и сами људи. Али памет се управља по мозгу, и штоје веВи у кога мозак. тим више има он памети: а по што се зна, да је мозак у жене у три четир лота лакши, него у човека, то је јасно, да. се жене односно памети не могу с људима мерити. Тако је од прилике мислио учени Немац Бихнер; но касније узео је реч натраг и признао је, да се памет не управља само по величини, но тако исто, ако не и више, и по унутрашњем саставу и Финијем развитку појединих честица мозга, а. у том обзиру женски мозак у велико надмаша мозак људи. Ма зна се, приговориће когод. да су се до сад код свију народа скоро искључиво људи у наукама одликовали и да је одвеБ ретка била тажена, која је у наукама велики успех иоказала! Но ни тај приговор ништа не доказује иротив женске иамети. Он само износи на видело једну ј грдну неправду, коју су људи женском полу чинили, — он само то доказује, да су се људи до сад скоро искључиво само за изображавање своје мушке деце бринулн. Женске пак, по највише Русј киње, које се данас на великнм школама уче и за лекаре приправљају, могу сваког уверити, да оне толико исто памети имају, колико и људи и да се ! у науци могу с нама мерити. За доказ, да поред дуге косе може опстати дуга памет, дало би се и из прошлог и из садашњег времена много прнмера навести. По но што би нас то далеко одвело, ја Еу примера ради да наведем само .једну српску бабу, која је Турке надмудрича. Виће томе 30 година, како је у новииама јављено, да је између многих начина, којима су Турци нашу браћу Србе у Босни мучили, био и овај: узели 6и јарца и обмотали би му чалму око главе, па онда би водили јарца од куће до куће, ухватили би кућног старешину и питали би га: „Је ли ово јарац или иаша"? Ако би овај рекао, да јс јарац, зло и наонако! они би га везали н тукли: како се усудио рећи да је јарац, кад има пашину чалму око главе? За тим би узелц јарца и водили би га ј другој кући и онет би питали кућног старешину: „Је лиово јарац или паша?" Ако биодговорио, да је паша. опет узао час по њега; како јесмеојарI ца пашом да назове? Оиет би га везали и тукли, док се не би откупио. Нико од људи не умеде, да Турцима доскочи, но једна им је баба доскочила. Тако кад су је запитали: „Бабо, је ли ово јарац

или паша?" одговори она: „Нити је јарац, нитије наша, него је виђени ђаво, који овај вилајет мучи." Турци се на то насмеју и рекну: „Чули смо, бабо, да ђаво од модитве бежи; за то моли се Богу, да видимо: хоће ли и овај утећи?" Шта ће сад сирота баба? Ма колико се она Богу молила, јарац не ће утећи, јер га Турци везана држе. Но бабу њен здрави разум ни сада не изневери и она. им рече, да само невиђени 2јаволи од молитве беже, ! а виђеие да само гром може утући. То задовољи 'Гурке и они оставе бабу на миру. Видели смо дакле, да и жене имају здрава разума! А кад то стоји. онда се наравно на кривом путу налазе она браћа. која мисле, да је онај гори од жене, који жену слуша. Не! није он гори од | жене; он је наметан. што се и саветом својежене послужује. Та ено! и само мађарско учено друштво за природне науке у Пешги закључило је месеца јануара год. 1873., да иженемогу бити чланови тог друшI тва! Јесте! паметанје он; јер зна, да „један човек не може све знати" и да „више очију више виде". Не могу овде муком нреПи још једну ненравду, која се женама наноси. Ми обично велимо: „Женаће само ону тајну сачувати, којунезна." Њој дакле никакву тајиу не треба новерити! Ма ако је слободно, да запитам: а како стоји с нама? Далими умемо ту!;е тајне да чувамо? Најпосле ја не бих то ни људма, па ни женама у тако велику кривицу уписивао. Добро је рекао турски песник Мизри: „ Кад ти сам ниси у стању, да твоју тајну сачуваш, како ће је онда други сачувати? Незналица је, ко своју тајну открива и другоме вели: али немој никоме казати. Кад тебе ништа не уздржава, да је другоме откријеш, шта ће моћи другог уздржати, да је целом свету не каже ?" Тако нита и ова мађарска нословица: „Кад ти сам твоју тајну откриваш, како можеш искати, да је други ие открије?" Ко рат жели. код куће га имао. Тако могу о рату мислити само они људи, којима је Бог дао, да под владом мудрих и човечмиу царева своја човечанска и граранска права уживају. Њима је рат иајвећа куга, јер их лишава и мира и живота и имовине. Таквим људма „ко рат проповеда, сотонин је ироиоведник." Но што стоји за њих, не стоји за оне натнике, који су осуђеии. да иод нечовечним владаоцима свој век оплакују. Коме се у миру сваким даном неправде чине, коме ни имовина ни живот нису законом осигурани, тај, ако и најмање здрава разума има и себи добра жели. треба да увиди, да му рат у најсветију дужност спада; јер ратјединоје