Глас народа

140

БРОЈ 18.

„Г Л А С Н А Р 0 Д А."

ГОДИНА IV.

бели лук. Оба се кувају у млеку и дају деци за пиће, док се не ипмисте. За ситие глисте или црвиће. што станују у гузном цреву, није потребно узимати лекове из нутра, него вал>а само скувати бела лука у млеку и са стакленим шмрком уштрцати детету то млеко у црево. За мало Пе се ослободити од својих досадних гостију. Еад се дете очисти од глисте, онда ваља за неко време иазити на храну, да се не би из нова искотиле, јер мужјаци црвиБи тешко одилазе. За то је добро с временом поновити лек, кад веП видимо, да је нешто глиста одишло. У Француској даје се деци за јело семе од бун-

дева, које, веле, да тера обе ове врсте глиста. Еако у нас има много тога семена, могди би родитељи пробати, тим пре, што је то по себи невина храна. Ако иза свихових покушаја останунадеци они знаци, које смо мало пре набројали, то сведочи, да су сеглисте или умножиле или добро уриле у дечијем цреву, и тада их ваља терати љуЕим лекаријама, а такве може унотребљавати само вешт дечији лекар. Кад већ знамо, да те животињице могу у злим приликама да уморе дете; онда не треба да оклевамо тражитн за времена лека, да сачувамо живот онима, који су нозвани, да чувају наш, кад изнемогнемо од старости. Др. М. Ј.

ЗАБЛУДЕ И ИРАЗНОВЕРИЦЕ У НАШИМ ПОСЛОВИЦАМА.

Од ђорђа Мандрови-ћа. пароха пештанског. (Наставак.)

Никс није с оног света разбијене главе дошао. Дабоме да нико није одонуд дошао, данам каже, какоје тамо ида ли ће тамо добри награђени, а рђави каштиговани бити. Но да ли би то но нас спасоносно било ? Да ли би то нас од зчих дела уздржало? Ено! робијаши нам долазе из тамница н доносе нам отуд најжалоснаје гласове; но у пркос томе, многа наша браћа никако да се опамете и својих недела окану. Какви смо сада, таки бисмо јамачно и онда били, кад би нам ко и разбиЈене главе одонуд дошао. Но та околност, што нам је онај свет одвећ мало познат, не треба да нас дотле занесе, да у правосуђе божје посумњамо и без икаквог зазора зла дела чинимо. Инглески мудрац Лок пита нас: „Који ће се разуман човек могућној опасности бесконачне беде изложити, кад с тим ништа не добија, ако и избегне адске муке? Поштен човек на против не меће иолучење вечног блаженства на коцку, ако се у очекивању раја не иревари. Је ли му нада основана, он је вечно срећан, нревари ли се пак, опет није бедан, јер нитита вишенеосећа. С друге стране рђав човек није срећан, ако право има. а бесконачно је бедан, ако се у том превари. Еако би луд морао онај бнтн. који на нрви поглед не би могао увидети. коју могућност у том случају ваља претпоставити!" Нико себи злотвор није. На први поглед изгледа, да се тој пословици ништа не да приговорити. Та ко би сам себи пакости чинио, ко би сам себе у главу тукао? Но није тако! Загледајмо боље у наша дела и њихове последице, па ћемо се уверити, да су многи са своје непаметп сами себи злотвори итонајжешћи злотвори.

Оставимо на страну картаџију, пијаницу, лопова и убицу. те црне како своје, тако и својих породица душмане, па узмимо преда се само лењивца! Није ли он сам себи највећи злотвор? Не баца ли он сам себе у највећа зла? Добро вели ова пословица: „Од лењости нема горе болести." Јер ниси ли никад лагао, онаћете научити лагати; ниси лн никада ииком био дужан, она ће те нагонити, да се и задужиш; ниси лисе крнво заклињао, она ће те и у томе поучити; ниси ли поцепан ншао, она ће те у издрто обући; не зиаш ли, како је глад мучна и зима љута, лењост ће ти п у томе поуке дати; у кратко, оиа ће те сваком злу научити н изложити и поред ње ћеш свака добра пожелети. Шта бисмо ми с оним човеком радил*, који би нз иас лаже и лоиове направио, који би нас дотле довео, да сиротујемо, да гладујемо, који би насдо просјачког штапа и до вешала довео? Не бпсмо ли га ми за нашег најцрњег здотвора држали и на њега праведну каштигу божју призивали? Па ипак се многи људи дотле заборављају, да сами себе у та грдна зла бацају, да сами себе на толикепатњеи иевоље осуђују ? Што би им тешко и најцрњи њихови злотворн учинили, то они сами себи чине! Ма тешко је радити, тешко је црну земљу превртати! Ти дакле ниси видео, како вредни људн, како млада момчад н девојке у шали, смеју и певању оне послове обављају, које ти за одвећ тешке држиш? Помучи се неки дан, па ћеш увидети, да ћеш се и ти на радњу навикнути, да ће ти носле и најтежи послови као нека забава бити, ти ћеш се брзо уверити, да радити није баш тешко.