Глас народа

БРОЈ 19.

„Г Л А С Н А Р 0 Д А."

ГОДИНА VI.

Покорну главу сабља не еече. На ту нословицу добро је приметио наш шаљиви лист „Жижа:" Али и то стоји: Ко је сваком покоран, Гдаве дкЕи не Ке. Да се наведене пословице не смемо придржавати, о томе нека нас увере ове наше пословице: „косе

ПЛОВИДБА Ј Говорили смо, како се балонн наиире, било растањеним угрејаним ваздухом, било плином — газом. И газом напуњени балони имају оздо мало одушке. 0 конопцима виси о њима пространа жорпа, у коју седне но један или два човека. И озго на балону има једна одушка. која је зачепљена канком, а капак тај је добра смицалица, те га пловац уме узицом да отвара и затвара. Пре него што ћемо приноведати један таки узлет у висине, имамо још нешто мало разговора. Како је данас свет вешт на уме. нема ти машине, коју човек неће за 10 година дотерати и усавршити, да буде што но кажу ремек као из божје руке. А вишза балон се то не да реБи. Ту човек никако да се дови.е да гц удеси. да му иде заруком као коњ за уздом или лаЈја за крмом. Горе у ваздуху струје ветровн, па како ветар дочепа балон, онако га и носи. Бива да доњи ветар ионесе балон десно, таман га је тај иустио, а балон да рече бож' помози на у вис, ал' ето дуне друга хала па оде опет лево. Тако ти је балон ама са свим у власти горњих ветропира, куд они косе. туд га и носе. Еад су то људи видели, они дај удри балону јадра, прави му весла, метни му крму — ал' све то би и оста у залуд мука. Балон оста несталани повађаше се и даље по ветру. Али и то како иде и то је чисто чудно. Човеку у корпи чисто се чини да етоји и ако од облака не види земље. оно не зна, да ли и како брзо лети. Да то сазна или мора загледати у живу на барометру или мора пустити изрецкане папириПе, па да гледа, да ли тону или лете око и изнад њега. Кад хоће да му балон тоне, повуче за узицу и отвори онај горњи капак, те испусти нешто газа из балона. Кад хоће још више у вис он нроспе несак из џакова, што их је нонео за тај случај. Када балон узлети врло високо, где је ваздух тако танак. да га човек чисто валата удишуГш га и где му удари крв на очи и на уши — онда би и газ што је балону да се растегне и да нијезгоде, балон би се распукао. За то је она одушка оздо, па што нема места у балону, но куља оздо на пол>е. Таки су били балони некад, а

магарцем учини. мора иџакове да вуче," „учинисе магарцем. а не брини се, ко ће те осамарити," „ко се коњем учини, курјаци га изеду," „гато секо више подаје, тога све више јашу," „напусти. да ти седну на раме. па ће и на главу," „ко се за нса изда. мора и да лаје." (Наставнће се.)

0 ВАЗДУХУ. таки су и данас, само што их данас праве од боље материје, те газ може у њима да постоји и нонеку недељу, а да неизлани. У ратовима нуштају баш као деца змај балоне о конопцу у вис, а у корну иоседају ОФицири, те отуд из висине уводе како стоји у непријатеља војска. Год. 1859. кад су наши ратовали у Италији, шпијунио је Француз Годар својим балоном кретањенаше војске боље, него сви други шнијуни онако су и били наши воштени од Француза. У носледњем Француско -немачкком рату, када су оно Немци опсели Париз. балони су носили нисма из опседнуте вароши. На таком балону извео је и овај Француз Бедет чувенога републиканца Гамбету из Иариза, те је овај срећно сишав на земљу дизао народ на оружје. Но ретко бива да балон стигне онамо, куд је наумио, јер човек једно, а ветар друго. Тако је у том рату неколико балона нало Немцима шака, а један је одлетео чак у Норвешку. Учени људи дижу се балоном у вис, те туразним справама исиитују ваздух и струје у њему. Но сад дај да приповедамо нашим читаоцима и оно, што прича др. Хам, којисе са ИнглезомКоксуелом 9-ог окт. 1851. уздигао у вис у вароши Липиској. „Пријатељу мом —вели Хам — било јето 157. нут, што се диже балоном. Наш грдни балон по имену „ Силф " био је нун. корпа оздо добро утвр!;ена,ја седох на врбови нлетер у корпу. а Коксуел се диже да опроба обруч, о ком беше мрежом конопаца обегаена нагаа корпа. Као што орао узмахујекрилима.нре негошто ће да узлети. тако се дизагае и спушташе и наш балон. За час па побра одаие конопац, којим смо били за земљу везани. Светина викну ура! а ми се дигосмо полако увис. Тек кад просусмо џак песка, одлагну балону и узлете у вис. Не знам како ћу да вам кажем, шта сам у тај мах осећао. кад сам са те грдне висине погледао доле на земл>у. — И дивио сам се и стреиио сам. Није ми стид даречем, дамеје било страх и ја не верујем да има човека коме не ће бити страх, кад овако ирви пут узлети у вис. Ја сам се само