Глас народа

^ | I 1 јр БРОЈ 21. И Г Д А С Н

хдадноће, и свак је у таквии приликама морао опазити, да веома дуго траје, док се не осети на лицу и на рукама хладиоћа. Са свим је пак друкчије, кад туримо руку у воду, која је н. пр. топлазатри степена: н ако те вода за тринајест степена топлија, него што је ваздух у оној соби, ипак се рука сила брже расхлади и при томе нам је сила неугодније . . . Исто тако бива, и кад ваздух није хл дан, него топал, а о томе се можемо покушајима уверити. Врло често бива, да у лето на оној страни улице, где сија сунце, једваможемо да издржимо врућину, а коракнемо ли само мало у хлад, одмах осетимо пријатну неку расхладу. Кад би топлота могла лако предирати кроз ваздух, онда би у хладу била иста таква врућина као и на сунцу . . . Топал ваздух веома тешко издаје своју топлоту. Домаћице излажу своје руке при огњишту необично голему жару, па опет за то не опеку своје руке. У каквој цеви, где би вода врила, тонло је најмање 80 степена, на ипак можемо руку држати у тој цеви, а да се не опечемо. У зажареној пећи топлота је још куд и камо већа, па онет ће дома!шца на кратко време без икакве опасности турити руку у нутра. Ј парним купатилима, где је топло и преко100 стенена, може човек неко време лако да издржи . . . А како ли се човек опече, кад тури прст у кључалу воду, која и није онолико топла. Из света тога излази, да је ваздух посведрукчији, него што је вода. Хладан ваздух не одузима брзо топлоту нашем телу. У ваздуху дакле, у коме

ШТА БПВА ПО СВЕТУ. Наши крајеви. Нови Сад 24. маја. (Србија). Еада је срнскп кнез по.тазио у Дариград, нису могли мађарскп ц аустрпски немачки лпстови доста да се нахвале мудре политик' београдске владе, а особито главе јој, МариновиКа. II да !аИЈе 'бпло друга разлога, са кога је сваки Србин морао осуЈшвати таку политику београдске владе. која срамотп понос, вређа дух п убија наду на сретнију будућпост поцепаног п потнштеног српског народа, већ са,мо то, што обаеуше хвадом и окладцше по својим листовима кнежев пут у Цариград од вајвада шотивпици српског народа, довољно је било. да задржи квежевску владу српску од намереног корака. Но је бадава све: говори ти колико хоКеш, да метаписање. да мољакање, да нолитика ропска удварања најмање до.шкује српскоме духу, да се њоме најмање постизава опо, за чиме тежи, што мора имати српсви народ. па да може опстати, да се може развити и у колу осталих јевропских народа придичепу му пошту заузети српске дипломате у Београду редом ударају вазда путем,

А Р 0 Д А." ГОДИНА IV.

живимо, може се тело дуго да одржиу својој природној топлоти, која му је преко потребна за опстанак. Можемо хладнији, можемо и топлији ваздух издржати, а да не патнмо одмах од туда и *да не осетимо особите промене у своме телу. Наспоменути морамо још једно својство ваздухово. Он је једна од најлакших материја, што се налазе у природи. Вода на против сила је тежа. Ваздух при свем том, што је тако лак, доста јако нритискује нам тело са свију страна, јер сав овај ваздух, у коме ми живимо, притискује другп ваздух, који се подигао на више миља над нама. А како и сву воду притискује исти тај ваздух, а осим тога је и вода сама тешка материја, тоје и притисак воде на наше тело многојачи, него што је притисак ваздухов. Ми живимо у вачдуху: хоће рећи, ненрестано се купамо у ваздуху; али како је вода са свим друкчиЈа, него што је ваздух, то није никакво чудо, што друкчије осећамо, кад се купамо у води. Вода је у многоме и многоме друкчија, него што је ваздух. Ваздух је по себи сух; за то узима у себе влагу, то јест, водене се течности испаравају, кад стоје на ваздуху. Ваздух дакле пије воде, и то врло много; вода на против узима у себе само мало ваздуха; али она је у стању, да један део чврстих материја, с којима дореудо1ир, раствори и да се с њима смеша (Наставнће се.)

којп води баш противном од свег овог, Но не може друкчије ни бити све дотле, докле владе у Београду не терају политику земље и народа, чнја им је судба поверена, него политикт свога опстанка, политику својих личности. Докле ће пак то дотерати земљу, докле Ее одгодити решење опште српске ствари, то би ваљало веК једном да увиди и сам кнез, који ваља да зна, да Ке се на послетку тек од-а-њ тражити рачуна. Ето шта је постигла влада тид. што је опремила кнеза у хаџилук у Цариград! Лпстови. које горе напомепусмо, ударише сада у таламбасе поругом, погрдом п подсмехом на српскога кпеза, на српску владу. Да их не стане веК од силне злурадооти ради тога, што је султан изводео најлилостивије понпзном робу пзјавити: да не може дати Мала Зворника и да је ваља да доста учннио за Србију. кад јој оно предаде градове, а допустп ономадне свезу жељезница турско-српских по вољи Србије. — Тако и ваља светлп сипе месечев! С робом се ропски и поступа! Та да је Малп Зворнпк по сто пута Мали Зворник, рад' њега не сме српски кнез, на кога су толнкв лузне очи уперепе, пријатељити се с Турци, рад њега не сме српски кнез. глава српске државе метанисати пред Турчином. А каква ли јетек грдна