Глас народа

БРОЈ. 21. „Г .1 А С Н

срамота, метанисати, па не добити милостиње. понизити се, па се посрамити. Та Србину је замука „џидитнут' се, не погодит' диља", а да шта тек, кад се џшшташ ропским осмејцима и коленопреклонпм улагивањима — па у награду добијеш вврцку по носу! Тај НариповиК требао бидајејош у Цариграду дао оставку кнезу. па и остао тамо у Цариграду, не да још председава владл, управља земљом, коју је тако грдно осрамотио (Хрватство.) Загребачке новипе па међу њима и некадањи опознциони лист, који је међутии име и цравац часком мењао, потегоше последње време да насрћу на Србе. Место да окрену копља против оних, који су ихпреварили, или место да се прикрију гдегод рад рђавих савета. који 1ј много доприиеше. да је у Хрватској и Славонији данас исто онако стање, какво бепге и под бар. Левином Раухом, м да се браКа с ЈИађари опријатељише и м& да сада седи у Загребу, „париотична" влада, — дигоше они хајку на Србе, на „Заставу" дотгаптавајућп маТ). в.тади, да смо мп Срби заиста бунтовципи и т. д. За сада ово само јављамо; а вратиЕемо се, ако устреба. по ново на овај дар братпнске љубави од стране великих Хрвата. Али додајемо саио: 'да Ке лиспци бити гроафе кисело, ако је накана Срба хрватити. (Збор у Вршцу.) Др. Милосављевпћ сазвао је 20. маја збор, па коме беше до 600 учесника, владнка је дао полицијом истерати из порте збор. На збору се веКало о избору скупштипара за вршачку црквену скупштину и о избору саборског посланика.

РАЗЛИЧНО ОТП. (Ф. Каниц), чувени немачки писац, који је до сада веЕ више лута нутовао по Србији и по Бугарској и впше књига написао о тима својима путовањима, кренуо се ово дана ;| опет из Беча у Бугарску, да даље истражује старпнске споменнке и испитује народне обичаје и историју. Неке од његових списа превео је на српски А. СандиН, а један чланак од њега штампан је у преводу у „Младој Србадијн." (ТелеграФИ.) Последњих шест година за чудо с» се намножилп телеграФИ, на целој земљи. Данас има пружепих жица не само по свпма крајевима од а делова света, него и кроз мора. Пзмеђу Јевропе и Амерпке пма 3 жице, н опет се нове спремају; па свуда се радп тако жпво, да једва жице измажу. "У Јевропи билоје прет проппе године || 450,000 миља жице и 18,000 станпца; у Амерпцп 180,000 м. ! ж. и 6,000 ст. у Индији 14.000 м. ж. ц 200 ст. уАустралији 10,000 м. ж. и 170 ст. оснм оних преко 40.000 м. морске ! жице. Преко 20,000 варошп и варошпца стоје данас том жицом у свези тако, да се у тилом часку'све дознатп може, што год се где ввжнпЈега догодц, и шта ко жели да отуда дозна. (Лагум испод мора!) Неки су наумплида исконају лагум испод мора, које лежи међу Енглеском п Француском. Тај би лагум износио до својих 50 кнлометара (7 миља). Од ј ових би бнло 30 кплометара баш под морем. Онда би тим | лагумом ишла жељезница. А коштао бц тај лагум до 200 милијона Франака. (Стари новци) У ВучетиКу (у Бировитици) на^ено је на добру кнеза Шаумбург-Липа 165 новаца од бронзе и то римских царева : Галијена, Валеријана I. и II., Филипа п царИце Саломе; златан новац цара Галијена; сребрна белен-

А Р 0 Д А" ГОДИНА ГС.

зука; златна мин^уша са зеленим каменом; сребрн ланац У облику змије. Ово за то јављамо, да би наш свет нажл.ивим учинилн, да кад нађе старих новаца у стварп не носи ј их Чивутину или ма каквом шпекуланту, те да их будзашто продаје, но да их носи љубитељима тих ствари, који ће увек више за њих дати. (Русија напредује!) У Русији је нзашло наредба: 1) да се од сад у окружним и школским предметима предају и предмети из пољске економи.је; 2) да се заведу занатлијске 1 школе п по селима; 3) да се заведу школе за учитеље економије; 4) да се умноже особе, којпма Ке битп задатак подизање и чување шума, башта. лпвада; 5) да се подижу земљеделски музеји, изложбе и т. д. (Претакање крви ) Не давно претакао је управитељ женске болнице у Бечу др. Бајн једној својој болесници крв од жива јагњета јер је њена покварена бпла. Болесници је за сада добро, ал' ће морати још који пут то учпнити.ЈПре три године правио је исту ту операцију чувени про®есор др. Би.трот опет на једној женскињи, али човечјом крвљу. Њега није среКа послузкила. Три пута у кратко време морао је претакати и увек се опет кварила од заостале отроване крви. Нза треКа пута умрла је болесница. Први пут је дао роЈјени брат бодесничин своју крв.

ШБИЖЕВИА БЕЛЕШЕА.

(Приче о небу и земљи!) У Београду је изашла нова књижица, којој је паслов: приче о небу и земљи. У овој се књижици врло простим и разумљивпм начином поучава читалац о небу и земљи. Он се потпуно увери о томе, има ли земља краја пли нема; начему стојп земља; он појмаима о томе шта је плаво небо; да лп сунце пде или стоји; да ли је месец светао или таман: о томе како месец иде; због чега бива помрчање сунца; о звездама, репатицама и магловитим пегама; о томе како су људи о свему томе дознали. Цена књпжици је 20 кр. а. вр.

КЊИЖЕВНА ВЕСТ.

МАПА ПАЛЕСТИНЕ ОД КОЗЕНА. На платну у тврднм корицама 5 ф . 40 н. Заузимањем нашим пздатаје мапа псторије свете земље на Српском језику која је тако украшена, да се с њоме слободно свакп Србин подичитп може. Она је до сада најлепша српска мапа. — Како је за предавање библпчких приповедака у народној школи нужна деци наочигледна настава, то је позпв сваке сраске црквено-школске општине, да за своју школу набави ову мапу. Од продаје ове мапе завпслКе, хоКемо ли моКи успети, да се и друге српске мапе које су за наше школе од преке потребе, као од А у с т ро-Уг арс к е, пздаду. Ко жели увидети ову мапу, може то упинпти у „Матици српској" у Н. Саду, у Београду у народној библиотеци и у |ј нас у Панчеву. У Панчеву, 18. маја 1874. КЊПЖАРА БРАћЕ ЈОВАНОВНВА.

власник „задгуга за орпоку народну пјтампарију". — уредние : Владан Арсенпјевић.

Српока народна задружна штампарија у Новом Саду 1874. год.