Глас народа
174
г
БРОЈ 22.
„Г Л А С Н А Р 0 Д А."
ГОДИНА IV.
али томе није крива клима, него друштвено уре1;ење; неки предели на нодножју Етне најплоднији су и најпунији народа. Еада се друштвени одношаји у Алгерији (у Африци) у ред доведу, за цело ће плодовитост бити такаиста као и ујстаро доба. Даље се може видети, како култура у многом обзиру баш производност земаља умножава. У жарким земљама обарање шуме и исушење мочвара и баруштина растерује не^драв ваздух и болести,
које отуд постају. Ако се тиме с једне стране влага и вода губи, с друге стране се човек културом научи, да боље воду зна чувати и да је корисније употреби. Пређашњом непажњом утамањене шуме накиађују се са1)ењсм других, или бољим надгледањем оних које још опстоје. Ако земља изгуби од снаге сво е, та се може накнадити ђтбрењем или корисном променом при сејању и т. д. С немачког С.
0 Е
У П А (Наставак.)
њ у.
Метнемо ли кад је суша тањир са нешто мало воде на слободан ваздух, то ћемо на скоро опазити, да је воде све мање и мање и најзад ће је и нестати. Ј обичном ће се говору реКи, даје вода усанула; у истини нак вода се мало по мало претворила у водену пару и та се нара примешала ваздуху, што је пролазио мимо тањир, па се сада налази у ваздуху. Г.ода је дакле постала ваздушаста. А како би било, да је у води каква материја растворепа? Шта би било, да је била у тањиру вода са раствореним шећером или сољу ? Да ли су сада и шеЂер или со отишли у ваздух? Тоникако није; о томе се иокушајем можемо врло лако осведочити, кад само растворимо шећер или со у води, па ђемо видети, да Ее на послетку шећер или со остати у тањиру, само не у оној Форми, како су били пре раствора. Видимо из тога, да вода претвори многе чврсте материје у течности и да се смеша с њима, а ваздух да претвори воду у пару, а оставља на миру оне чврсте материје, што су биле растворене у води. Ал' да видимо, у чему се још разликују вода и ваздух. Видели смо већ, да је ваздух веома лош топлоноша, то јест: прима доста тешко топлоту у себе и доста је тешко издаје из себе. Код воде је по све друкчије. До душе и вода је према другим материјама, н. пр. према металима још доста лош топлоноша, али је према ваздуху доста добар . . . Рука ће нам се сила пре расхладити у хладној води. него у хладном сухом ваздуху; у загрејаној ћемо се води опећи, а исто толико загрејан ваздух не ће нам нимало шкодити. Имају још и неке друге разлике, али их ми овде не ћемо да наводимо, по што не иду овамо. А како је наша кожа главно што при купању износимо на вашар, то се морамо упознати из ближе и с њоме.
Кожа је омотач телуимеђа међуцелим спољним светом и веома чудноватом животном творионицом у нутри у човеку. Само што је прелаз из унутарњег света у спољни веома лакши, него из спољног у унутарњи. Еожа мање дели човека од света, него свет од човека. Еожа људска није никако просто сито, кроз које могу по вољи излазити делови тела. Тоћемо одмах видети. Еожа се састоји из три различита дела. Спољна кожа, што је видимо на телу, каже се покожица. У њој нити тече крв, нити има живаца; дакле је без крви и без осећаја. Спољни се њени слојеви нолагано одвајају и отпадају (иерутају), а кад је спољни квар уништи, то се она брзо и обнови. Еад нарче од оте нокожице, на пр. са длана осечемо каквим здраво оштрим ножем, па ако онда раширимо то парче према светлости, то ћемо моћи јасно видети, е у њој имају особито силне рупице. То су скважине или шупљике. А на што су те шунљике, одмах ћемо видети. Под отом покожицом налази се крзно, које је испрекрштано живцима и крвним жилицама. Бива, да се ударом огули покожица нацеваници; у таквој се прилици види крзно неновређено, и изгледа као сјајна, пуна крви и одвећ осетљива кожа, а крв не ће тећи, нити ће болети, само ако је сачувана од хладна ваздуха. 5 Г томе крзну су корени од длака, што их човек има на своме телу, па за то и боли, кад се извуче која длака. И на тој другој кожи имају рупице, као и на првој. Ни у тој кожи није извор зноју, него још даље иснод ње. Испод крзна се налази трећа кожа, слузна онна, из које полазе канали за зној. Ту се из крви прикупља вода, која после излази на поље по шупљикама. С отом водом излазе из тела још и друге неке материје, што их има у зноју, и о којима ћемо овде само толико наспоменути, да оне шкоде врло телу, ако и даље остану у њему.