Глас народа

189

БРОЈ 24. Г Л А С Н

да дете „одвеН ретко треба туБи и само у важиим околиостима и у крајњој нужди," по наособ пак онда, кад је „упорно и самовољно". Иначе ће прут више шкодити, но користити. Тешко као олово. По тој пословици било би олово најтежиметал, но није тако. Уиоређењем разних метала с водом дознало се, да је платина 21 пут тежа од воде, злато 10, жива 13, а олово 11 пута. Од олова дакле тежа је и жива и злато и платина. (Летопис од 1867. год.) Удари ли ме. удари ! вратих лити, вратих. То је рекао Арнаутин, кад га је коњ ударио ногом у колено, а он њега из пиштоља у чело. Лудост тог поступка никоме не треба данас доказивати, и човек семора одиста задивити. кад се сети, да су некада н неки најславнији законодавци као нага нрости Арнаутин мислили. Тако, вели чувени талијанеки писац Филанџијери, стари грчки

Д р љ Нема земЈБигата, које би се дало самим плугом тако приправити, да би била излигана дрљача, и за то је сваки земљорадник мора да има и да се њоме служи. Еод натних земљорадника где нађемо плуг. ту Иемо паПи и дрљачу, али као гато им неваљају плугови, исто тако не одговарају својој цељи ни њихове дрљаче, и за то је од потребе, да се веК једном зрмене бол,им и савргаенијим, ако хоћемо рачунати на боље обрађивање њиве и у ошпте на већу производњу. Но но нгто и ова справа долази у трговини у различним видовима, н ио гато их има скупљих и јевтинијих, за то је и овде од потребе поближе знати, на гато се има пазити код избора ове врсте нол.ског алата. као и то, на гато је управо дрљање; јер нрема цељи мора и алат удегаеч бити. Као Н1Т0 рекосмо код плуга, тако можемо рећн ц овде за дрљачу, а и за сваки други алат, да је она најбоља, којом се најлакгае и иајјевтиније цел, постиже. Док се у земљорадњи није знало за данашњи разноврсни алат, док се дакле и код другог света цео пољски алат састајао из плуга и дрљаче, као гато је то највећим делом јонг и данас код нас дотле се одавала дрљачи много веВа иогата, него гато то данас бива. Нлуг је дизао и превртао земљу, али је не могагае довољно да измрви. За ту цељ употребљавала се дрљача. Данас се то постиже брже и уз већу иригатеду са једном врстом плуга. који је сложен из пет до једанајест малих раоњака у облику гугачје ноге или малих лопа-

А Р 0 Д А." ГОДИНА П\

законодавацДраконосудио је једног коња или вола на смрт, који је човекаударио илиубио. Штавише од тог закона нису биле изузете ни саме бездушне ствари. Тако је ли какав стуб или суд пао и човека убио, одмах се новела парница и дотични стуб или суд био }е заказнуна парчад исгрошен. Та казна распростирала се и на најлепше штатуе једног Фидије и Нракситела. Па ни сам онај „божанствени" ученик Сократов, Платон, иије био у стању, да се над том заблудом узвиси, и био је тог мигаљења, да се она животиња. која човеку главе дође. има ван хатара извести и убити. Филаиџијери је за цело хотимице ћутањем прегаао оног старог законодавца, који је овај закон донео: „Ако во убоде човека или жену те умре, да се во заспе камењем и да се не једе месо од њега, а господар од вола да није крив." Во је дакле крив, а господар није. иа ни онај, који са своје непажње и иесмотрености главу изгуби!

А Ч А. тица, и који се „култиватор" и „екстирнатор" зове. Такав илуг ради снажније, него икаква дрљача тамо, где се ради о томе, да се тврдо орање из- 1 мрви или заврежени коров из њиве почупа. Но нокрај свега тога, гато имадемо данас много јачих справа и које силније раде на тегаком земљигату ј од дрљаче, ипак није ова за то излишна уземљорадњи, и она ће остати за увек важна справа за земљорадиике. Дрљача дроби и мрви илугом преврнуту бразду. Она чупа и тамани коров, осим тога њом се завлачи и покрива семе. То су јој три задаће у земљорадњи. Ннје тегако увидети, да су ово три различна носла, на не ће бити тегако увидети ни тога: да јој према задаћи мора бити различно и уређење или састав њезин. За то се и праве дрљаче од три руке, на име тегаке, лаке и средње, и то са гвозденим или дрвеиим зупцима, који су опет дужи или краћи, прави или завинути — све према томе, гато се дрљачом радити и постићи жели. Код нас се највећим делом и данас јога ради дрвеном дрљачом. Инг.тез и другн ианреднији земљорадницн истисли су давна дрвену дрљачу из своје радионице и завели су гвоздену, то јестта- Ј кву, укојесу не само зупци од гвожђа него и брвна и иречаге или као гато се иначе зову иглице. Код нас, где је дрво јога веома јевтино, може ноднети ако су брванца од дрвета; али тек дрвене зупце не би требало даље трпети. Ове би требало заменити гвозденима. Јер дрвени зуици не могу, о-