Глас народа

БРОЈ 27. „Г Л А С Н

тако слаби и будаласти, да се таквом човеку ругамо, као да је он сам Бог зна какво безакоље учинио. На коме кривица лежи: на мужу или нажени? што је гдекоја жена нероткиња, то паметни л>уди још нису докучили. На инак су многи наши људи тако детишасти, да би своје жене врагу отерали, што им децу не роде, и ту једино жене криве; људи нису томе ни најмање криви. Колико имажена,којезбог ј едне и друге мане својих мужева горке дане с њима нроводе, а т олике ленв њихове стране са свим из вида губе! Еолико има и непаметних мужева, који превиђају толике врлине својих жена и с њима због незнатних маленкости као оно Турци поступају! Немачка пословица вели: „За једно добро на човеку ваља му пет зала опростити." Ал' ми разборити људи. ми чувени мудраци са свим обратно радимо. Нама је мало и три четир добра на жени, па да јој само једно зло опростимо! Н е к о л и к о т р е н у т а к а на најнепоштенији' ! начин за скупе новце с непоштеним женскињама уживати, па после са својом законитом женом по читаву годину у највећем немиру живети. код људи у поругу и презрење доћи. па можда и тело разним болестима отровати, није ли то будалаштина над будалаштинама? Па онет има много људи, који ту будалаштину чине и желе, да се паметнима зову! Ми ретко ког дана да толики новац не избацимо на којекакве ствари. без којих бисмо могли бити и кад с друговима и нријатељима где заседнемо, не маримо да по више Форината на пиће издамо. Али да неколико десетина крајцара за какву ваљанукњигудамо,изкојебисмо се и ми инаша деца за целог века учили и користи за себе извлачили,

А Р 0 Д А." ГОДИНА IV.

ај! како нам је то тегико. Где би требало да тврдујемо, онде размећемо, а где би ваљало да размећемо, ту смо највеће ципије и тврдице! Ето! Какви смо ми мудраци! Будимо дакле према лудама милостивији! Хеј старости, пртено оружје. Редак је човек, којине би желео, да дубоку старост дочека, а још ређи је, који, кад је дочека, с њоме се задовољава и на њу се не тужи. Она је већини људи, као што наведена пословица вели, „пртено оружје", она им је као што је Цицерон приметио, тежа него брег Етна. Да те жалбе нису основане, то је поменути мудри Јатин у једној подужој расправи доказао и ја ћу овде само оно да наведем, што је инглески научењак Штил у обрану старости рекао. „Страсти, које су човека у младости растрзале, рекао је Штил, изгубиле су своју силу, разум на против стао му је на снагу и сграсти га не узмирују више. Неки стари нлемић у разговору с једиим својим пријатељом о неким догађајима из њихове младости приметио је : ОЈакове, то су ти били срећни дани! „То је истина, одговори му иријатељ, „но мени се чини, да смо ми сада много мирнији у нашим пословима, него што смо онда били." Човек би ваљало да помисли да то није мало уживање, кад је у свом иутовању тако далеко дошао, да је препеку дана избегао. Ако је живот сам по себи као нека грозница, као што је у разузданој младости, онда уживања младости ништа друго нису, него санови таквог болника и повратак тог времена желети, тако је исто лудо, кад год кад би се здрав човек тужио због губигка златних палата, лепих шеталишта и цветних ливада, на које се сећа, да је у немирном снавању за време боловања у њима уживао."

Ш Е (Свр Жути шећер добија се у већим кристалима, и у њему заостане више талога, за то и није тако бео као бели шећер. Жути шећер прави се сличним начином као и бели. Укувани шећерни сок успе се у бакарне судове, кроз које се провлаче конци, да би се шећер на њима лакше кристалисати, у грудве ухватити могао; ту се испарава и згусне, онда се полагано охлади, осуши и но концима се нохвата. Н бели шећер састоји се из кристала, али по што ови не могу да се мирно праве као код жутог шећера, јер шећерни сок је у непрестаном немиру, то се кристали нретварају у мало зрневл.е.

I Е Р. так ) У жута шећера пак има баш правих кристала, а то су она парчад, из којих се састоји грумен. Свако то парче изгледа као да јесечено, алиније, иего се оно само од себе тако направило, само од себе је ту Форму (облик) узело, или као што се другим речима каже: оно се кристалисало. Инђијански шећер, који се добија из пгећерне трске, нрави се скоро исто тако као и шећер, који се добија из репе. Трска се искидаиисцеди, да не би сок, који се отуд добије, ускиснуо, брзо се номеша с кречом и угреје се у бакарним тавицама, у след чега беланчевина и киселина, која је у њему, или се одлучи, или се уиије у друге