Глас народа

214

(Г^~~~ — = БРОЈ 27.

Г Л А С Н А Р 0 Д А."

ГОДИНА 1\.

еастојке; иосле се сок опени, укува, охлади и у иелису бурад успе, која имају дно на Форму нрло честог сита, кроз које мрки талог, који се зове меласа, отиче, и од којега се правирум; шећер пак остане у бурету и у зрневље се преобрати. Ово је еирови шеБер или московада. Овај се доноси у јевропске чистионице: у Ннглеску, Холандију. Француску, Хамбург. Пруску, Аустрију и Русију и ту се чисти онако, као и шеНер од репе. Што је овај сирови, инђијански шећер чистији, финији и сувљи и што се боље у устима топи, тим је ваљанији; ако је мастан, оштар, нагорео или горак. ако се не топи лако, онда не ваља. Шеђерна трскаима 18 до 22 постотка (на сто Фуната трске 18 до 22 Фунте) шећера. Али у Инђији и у другим насео^инама не умеју ни близу да поступају са шећерном трском као овде са репом, те тако се ретко кад добије више од 6 нроцената шеђера. Велики део шеђера остане у исцеђеној трсци, која се зове багаса, један део изгуби се у пени, а један оде са меласом, која се пак по други и по треТш ред прерађује, тако да се и од шећерне трске као и одрепе добија други и тређи шеБер. Тако има белог, жутог, мрког тршчаног шеђера. Источноинђијански (из Азије) шећер доноси се с Јаве, Маниле, Мавриција и из Кантона. а западноинђијски (из Америке) са ада: Јамајке, Хаване, Мартиника, Иорторика, Хаита, Гаделупа и т. д.; јужно-американски из Рија де Јанеира, Бихије и Гујане. II од овог шећера од трске праве се главе. II ту има бела, најчисгија врста; а има и мекша, жућкаста, мање чиста врста, слична мелису из репе, која се најпре очисти од меласе, па се онда нраве од ње главе, а иначе се продаје у трговини у виду ирашка. Али не добија се шећер само из шећерне трске и из репе, него и из многих других биљака. Овај шећер се иак у нашим земљама не иродаје. Тако се прави шећер из ј а в о р а у северној Америцн и Еанади; из палме (урме), прависе у источној Инђн.ји и продаје се нод пменом јагери; нз кукуруза прави се у Мехиканској. Још се прави шећер од кромпира. Овај се продаје и овуда код нас. али у неким земљама га прераде, очисте, на га нод именом правог, особито ординарнијег шећера из репе или трске продају, те тако свет варају. За то су у Инглеској забранили прављење кромпирног шећера. Па како да се распозна добар шећер од рђавога? Када домаћица у дућану носматра главу шећера, или кад је кући донесе, на комаде сече. или

у авану туче, то се сама чуди, како је ту могућа превара, она мисли, да зна врло добро разликовати шећер од шећера. Па ипак је овде нревара врло лако могућа. На срећу, овде код нас продаје се шећер у тврдо, а не у прашку; али има земаља, где се шећер, као и кава, обично у истученом стању продаје, и ту је превара врло лако могућа. Добра домаћица ће купујући шећер увек заиитати се: „Је ли ова глава шећера заиста добра и непомешана, је ли овај прах шећерни ваљан?" Одговора на ово питање најбоље може сама себи дати, ако сама знаде раснознати добар од рђавог шећера. Овде код нас нека нико не тражи чиста, ирава, непомешана инђијска тршчана шећера. Ма јој колико трговцн хвалили и доказивали, да је њихов шећер од трске, она нека зна, да то није истина, него да је тај шећер од репе. У осталом нека домаћицабуде задовољна, ако добије добра шећераод репе; ако је овај ваљан, тонеће тршчаноме уступати ни у бо.ји, ни тврдоћи ни сладости. Добар шеПер од трске или реие свуда подједнако је светао, бео и не сме имати жутих пруга нити пега, мора бити потпуно сух, и када се баци у воду, не сме се брзо топити. Врх главе мора исто тако бео бити, као и цела глава. Кад се шећер утуца, или ако се шећерни прах купи, то не сме бити влажан, не сме се ме!)у ирстима ленити, , јер то је доказ, да није чист, да је пун меласе или кромирна шећера. Ако онај бео панир, у који је |ј шећер исиод дебелог, модрог умотан, има пега од влаге, ако комађе или прах од шећера немасјаја, ако је таман, жућкаст, то онда није шећер добар. Да би Финије врсте шећера начинили бољима, или да би жућкастом шећеру већу белину дали, то Фабриканти унотребљују модру боју: ултрамарин или чивит. Ово није истина здрављу шкодљнво, али има својих незгода. Домаћица направи себи чашу лимунаде, усувши лимуна у воду. Гдекад јој нри испијању та лимунада засмрди као смрдљива јаја. Откуд тај смрад? Обично севели: Вода је рђава. Алиније тако. Шећер је ту крив,јер у њему има ултрамарина или чивита, и овај кад се сноји са лимуновом киселином, засмрди као јаје. Домаћица дакле нека не купује шећера, који је очевидно модар. Најобичнији шећер овдекод нас је мелис од репе. Овај шећер, ако је добар, беле чисте је боје, тврд је. Ако је жућкаст, ако има жућкастих пруга илимасница, ако је мекан, ако селако мрви и ако му кристализација није јака и сјајна, т. ј. ако му зрневље није правилно и тврдо, онда тај