Глас народа

342

•Г'

БРОЈ 31.

,.Г Л А С Н А Р 0 Д А."

ГОДИНА IV

се човек брзо накикне. Човек без деце није муж, него нека врста друга, штогајежени придружила (можда) љубав, закон. а највише навика, а како је то све нестално и променљиво. нромени се временом и одношај мужа према жени. Њему досади кућа, он тражи усладе ван н>е, занемари свој посао. забатали се, и све Ее друго пре постати него честит куИан човек. иоштен ваљан грађанин и општинар. Жена нероткиња нема. онога. на што је од природе определ.ена, па према томе нретури се и женска нарав њена у са свим другу. Нема у ње оне женске нежности, оне свете дражи, онога постојанства у љубави, оне искрености, оне воље, и оне ноданости, као што је у жене. која је стала жена но оиредељењу свом. како јеизродила дену, и како их је својом снагом, бригом иљубављу отхранила. Нероткиња ни у чем није тако савесна као жена, коју веже низ кра> не дечице за мужа свога. Жена је по себи слабо створење. па нека нема онога, птто ће је у тим слабим тренутцима подићи, ојачати. онда је наравно. да ће пропасти. Дакако да и њу веже за мужа (можда) љубав, закон и навика, ал' коджене је срце главна радионица, па њу можеш само за срце нривезати. Већина од њих које са дуга времена. а које с тога, што опет и њих мужеви пренебрегну. ода се свакаким страстима. за које жене с породнцом не ће ни да знају. Ту је мода, ту је трчкање из куће у куће, ту је злоба и потварање. ту је лењост, ту лаж, превара и крађа, а често и невера. Наонда гу ту и разне болести, што их допадну само нероткиње. а те су болести већином чудне нарави и често тако несносне, да омразе живот и болеснику и околини његовој. Па може ли ту битисреће и напретка? Видите дакле, да јалов брак не штети друштво човечанско и народ свој само тим, што му не роди

неколико вредних и ваљаннх чланова, него и тиме, штосеи њих двоје сами изгубе, те проматае цел своју. Привредна снага обоје њих, што би иначе користила. претури се у немар, а кагкад и у неваљалство, па у овом случају повуку они још кога за собом. Муж подрива срећу другога мужа, навађа га на зле путе, а незадовољној женн страст и неваљалство заслене очи, да јој ништаније свето. Колико је нородица. што је са таких мужева пропало. а колико Је онет прилика и у самој повесници. где су таке жене чуда чиниле! Да овде споменем и оне несавесне матере, којима се досади рађати и одгајати. па у злој намери својој не платае сенинајућих средстава, да само до цели дођу. Колико је зарад тога погинуло невиних створења, колико је с тога за рана обудовило и пронало ваљаних људи са својом дечицом. а колико је тиме отатећена привредна снага и напредак којега народа! Красна младароди двојетроједеце, па јој се ил'са лењости ил' сагизде досади даље рађати. На шта ради? Трује дваживота, трује себе и онога, коме је дужна биладати и живот и васпитање. Човеку се чисто смути, кад на то помисли, и поштено срце чисто ие ће да верује да може бити тако неваљале нарави. Та то је просто убиство, то је све једно, као да потегнеш секиром на човекч. А знадета ли ти, кака је то одговорност убити човека. Глава за гдаву, а у натаем се свету то чини јавно. често у дог<»вору с мужем. Јадни човече! Оно дете. тат > си га грозно отровао. било би ти можда кадгода нотпора, дика. уздање. а ти товариш грехоту на своју душу само за то, да повладиш неваљалој жени, да буде лења и гиздава. А шта ћета радити, ако ти и жена умре. као што то често бива. Шта ћета, ако ти и после тога оболи, да није ни за живот ни за смрт. Кајаћета се и сам ћета увидети, да ниси човек.

ЗАБЛУДЕ И ПРАЗНОВЕРИДЕ У НАШИМ ПОСЛОВИЦАМА. Од ђорђа Мандровића. пароха пештанског. (Настава к.)

Ваше пришествије, наш празник. Дође гост, па разори пост. Те нословице обично наводе браћа калуђери по манастирима. кад им какав странац у госте дође; .јер уз њега се и они боље нохране и понуде. Истини за љубав приметити морам, да се тај њихов поступак ни најмање не слаже с оним строгим заветима, које они при ступању укалуђерски чин пред Богом полажу. На име, они се свечаноу цркви заветују, да ће ,,исиротовати, гладовати ижеђовати и голотовати и на разне начине

своје тело што више кињити и мучити." Ко пак такве завете нред Богом нолаже, тај мора наравно себи нразнике и части са свим из главе избити, он мора целог свог века постиги. То иште од калуђера св. Августин у овим речма: „Калуђери морају увек постити (вешрег јејипшт (1еђе1 евве), јер без тога није им целомудрије сигурно" и св. Василије опредемо им је за јело и ниће: хлеб, вариво и воду. Познати руски митрополит Могила нак рекао је у свом чувеном катихизису. да калуђери ваља увек пред очима да имају ове речн

Ј