Глас народа

230

БГОЈ 32.

„Г Л А С Н А Р 0 Д А."

ГОДИНА IV

Замислите себи сваког десетог човекаил' жену у народу од рођења болесну, а таких примера већ има. Сваки од тих ил'је заробио своје родитеље, или је пао на храну и милост туТју, а тиме не само да није он сам ништа привредио, него је још | трошио и аапремао ту^у снагу, што би друкче мо- ј гла боље користити. Наравно да он сиромах томе није крив, и да би опет грехота била напустити га, ал' опет се за то мора и смерећи, дајеинајман>а корица хлеба, што је поједе, штета за породицу, за општину, за народ. Он једе и живи, а не привре^ује ништа, дакле једе с туђих леђа и ј стоји у народу, у општини и породици као рак или друга која болест на човечјем телу, која око себе разједа и тело све већма слаби. Па куд би онда народ, где би сваки десети таки био ? II мањи број морао би га временом сатрти. Ал' допустимо и то, да око њихове неге и отхрањивања није баш таке муке, и да дорасту као и друга деца. Нека их, нека ночну и зарађивати, нека могу као и други себе хлебом хранити. Допустимо још више: нека се могу и за друге старати, нека могу и народу што привредити, па опет њихов живот не ће бити тако плодан, као у здрава, чила човека. Прва снага и рад нримамиће их, да ' се жене и удају, а болесна клица њихова упропастиће им потомство. Они Ее бати кратка века, а сироте иза њих пашЕе опет другоме на врат. Ј ј најбољим годинама, кад је човекова радњанајзрелија, најкориснија и кад управо треба почетира- I дити. малаксаВе, оболеће, умреће. Оно, што су можда до сада урадили, оно ће бити незрели почетци, замршене смесе младалачке и болесне снаге» на ће више шкодити, него користити. Пма их, који су развијенији него обични здрави људи, али рад њихов је као светлост жишка, који се гаси. Сад букне, а сад је већ издахнуо, па за собом оставио мрак и таму. Шта ће остати иза њих? Начето и недочето, надрто, а недоконато, приправљено, а недовршено. Па има ли од тогакористи? Врломале, а често су ем заблуде и странпутице тако опасне, да се та корист од њих и не види. На све да није тако, помислите, колика је штета за један народ и племе, кад му радни људиунајбољим годинама малаксају и умиру. То је од прилике као и рат, где цвет и језгро радне снаге изгине. Шта је хасне од нејаке, „луде деце" и од слабе старости? Бидите дакле, колику одговорност наспрам свога народа примају на се они, који се болесни жене и удају, те засађују у народ свој ккицу болести, распада и пропасти. Ово у први мах човек и не види, куда засеца својом вољом и својим радом, и не осећа, да може својом погрешком оштетити читав

народ, али чим нризна, да он није створен само за себе, него да је у скупу и узајмици с другима, онда мора допустити, да и његов рад утиче на друге, на све, на народ. Народ је тело као и друго, а делови тога тела су иородице и људи. Оболили или огреши ли који део тога тела, онда је наравно, да ће то и цело тело осетигп. Човек се мало посече у прст, иа хоће често да буде опасних последица. Тако је и у народном животу. Мали узрок, а велике последице.. Поред телесних болести подгризају живот народни и неки тако да рекнемо болесни назори и обичаји у народу. Што иде у образовање и васпитање не ћу овде да спомињем, а родитељске страсти споменуо еам веБ. Остаје мп само да сноменем само оно што се тиче мужа и жене, атиме и деце њихове. У нашем народу јеположај женскиње веома чудан. у нас не можеш рећи, да је жена роб, али ни то, да је жена једнака с мужем. Све где није природних неприлика, баш и онде, где су муж и жена прилика, не можеш рећи. да су муж и жена једнаки. Муж је жени (особито у нростом народу) час тиран у пуном смислу речи, а часонетпроста подлога страсти иневаљалства њених. Један и исти човек хоБе за маленкост и у ненравди да потегне секиром на своју жену, даје називље иред децом „кујом", „вештицом" и сваким именом, а сутра дан јој иде, те купује белила и руменила, тражи врачаре и т. д. Еолико је први пут погрешио против правде и човечанства, колико се први пут показао у зверској својој нарави, толико се исто огрешио други пут о своје достојанство као човек. Шта је он онда својој жени? Може ли га искрено волети? Са суровости његове мрзиће га, бојаће га се и радиће доста крадом, а са слабости његове онет заковрће њиме, како јој је воља. А ; деца? Имаће леп нример у својих родитеља. Тај лепи пример уродио је красним плодом. Наш нежењен момак кад добије лепу секиру, хоће често да каже: „Ала да ми је жена, да је се надеветам!" И у жена има таких примера. Младе већ од родитељске куће понесу са собом мржњу на свекра и свекрве, на јетрве и заове, на снахе и суродицу мужевљеву. То је погрешка, што дубоко засеца у породички и народни живот. Кућа није никада мирна, човек сиромах не зна, којој ће страни, а деца слушају погрде, а често гледе и бојеве. Где ! ће ту бити напретка и благослова, а деца што виде и она ће радити. „Све кар," „све квар," „све крива" то су подсмеси у нашем народу за оца и мајку мужевљеву и кад их не заслужују.