Глас народа

271

Б1'0Ј 34.

„Г Л А С Н А Р 0 Д А."

ГОДИНА IV.

Б Е Ј1 Е 58. (Мирта) воли масну земљу, помешану са нешто мало песка и може да презими на проветриву месту, топлу 1 до 5 степена иумерено влажну. У мају је ваља изнети на поље, само не сме бити сувише изложена сунцу, а у лето се мора што чешНе да залива. Сваке се године у анрилу мора расађивати и том се приликом мало поткреше корен и врх од стабљике. Ако хоћемо, да нам мирта буде јака и граната, морамо је у лето пресадити на пољу, на топлу месту. Најбоље се распростире сађеницама у априлу и мају, стављенима у топал ђубрењак и покривенима стаклом. Лишће и бобице терају мокраЕуи употребљују се против нролива, срдобоље и пљувања крви. С поља се употребљују, кад се знојимо испод пазуха, кад нас уста боле и кад нам тече крв из носа Чорба од укувана лишћа такође користи. јер кад се њоме неремо, можемо да стаманимо разни гад, који се залеже на нашем телу. Из лишТЈа добија се уље, које је безбоје. Уље то удара мало на камФор, лакше је од воде, има у себи камФора и употребљује се за справљање разног мириса. Свеже гране употребљују младе за венце. 59. (За које се време вари разно јело?) Јела, којима се ми хранимо, или су лака или тешка. Лака се јела брзо сваре у желуцу и брзо храна из њих пређе у крв. а тешка се спорије варе и спорије прелази храна у крв. Учени људи испитивали су разна јестива, да би се дознало, колико времена треба коме јелу, да се свари у желуцу, те да према томе онај, коме је слаб желудац, бира лако сварљива јела, авећ онај, у кога је јак желудац, не мора толико ни пробирати. Ево, шта се нашло у тима испитима: 1. Кувани пиринач свари се за 2. Куване свињеће ноге . 3. У чорби размуНена јаја 4. Печена дивљач . . 5. Еувано млеко . . . 6. Сирова јаја . . . 7. Печева волујска јетра 8. Свеже млеко . . . 9. ћурчје месо . . . 10. Давља гуска . . . 11. Прасеће месо . . . 12. Пржени кромпир 13. Ровита јаја . . . 14. Иржена говеђина .

1 сахат. 1 „ 17 а „ 1 '/<г » 2 „ 2 „ 2 „ 2 74 „ 2% „ 2 1 /* „ 27* „ 27 2 „ 3 „ 2 3 / 4 -

3 „ 3 7а—6 сах. 37,-47, с. 3 „ ^ » 4—4у 2 сах. 3'/ 2 сах.

-37. с.

Ш К Е. 15. Кувана говеђина 3'/ 4 —4% „ 16. Усољена говеђина 37 2 —57 2 » 17. БиФтек 3 сахат. 18. Сирова шунка 19. Свежа насољена свињетина . 20. Свежа печена свињетина . . 21. Колачи 22. Напарено овнујско месо . . 23. Печено овнујско месо . . . 24. Свеж шенични хлеб . . , 25. Истопљено и пржено младо масло 37 2 » 26. Еувана бела репа Зу 2 „ 27. Кувани кромпир 37 2 „ 28. Печена кобасица 3'/ 2 —5 сах. 29. У тврдо скувана јаја . . . . 37 2 —5у 2 с. 30. Стари сир зу 2 сах. 31. Хлебац с младим маслом и с кавом 3 3 / 4 „ 32. Сух лебац с кавом 4 „ 33. Кувана живина : 4 „ 34. Телеће печење 3 3 / 4 —5у 2 с. 35. Говера чорба 4 сах. 36. Овчји лој 4у 2 „ 37. Еељ 4У 2 „ 38. Говеђе сало 57 2 „ 60. (Ровита јаја.) Гетко се кад деси, да куварице скувају ровита јаја како ваља, него су или сувише тврда или остану у полу сирова! То се може врло лако удесити. Ево како у таким приликама раде у Француској: т 1им почне вода улонцу јако да ври, метну јаја у воду, лонац одмакну од ватре и ставе га гдегод на крајичак огњишта. Сама топлота воде је довољна,да јајабуду каковаља ровита; јаја неостану сирова, а не могу се ни стврднути. Еад вода престане врети, изваде јајанапољеиупотребе ихзајело. У тврдо се скувају јаја за 4 минута. 61. (Зелена бојау биља.) Најважнија боја на биљкамаје зелена боја. Зелена табојаналазисе у век у облику ситних куглица у необојеном соку биљних ћелија.Научењаци аову ту боју лисно зеленило. Боја је та највећма распрострта инепосредно зависи одсунчане светлости. Безсунчанесветлости не можепостати никакво зеленило. Шнаргла добије истом онда своју зелену главицу, кад изађе из земље, кад буде изнад земљине површине. Елице од кромпира у подрумима, клице од траве под даском или каменом беличасте су, жућкасте, јер немају сунчане светлости. Златно сунце озелени земљу. з елена је боја наде, и мигоре к небу, к светлости управљамо погледе, кад нас оживљује нада.