Глас народа

27«

БРОЈ 34.

„Г .1 А С Н А Р 0 Д А"

ГОДИНА IV.

нрво наиђу. Вио домаћин еод суће или не био, домаЕица иди Нерка јој одмах простре Еилим и зготови доручак или ручак. Ако странац има дуже 1 времена посла, или акохоЕе да у друштву путује кроз пустињу, то га домаКин, поштоје три дана и четир сахата после доласка му прошло, запита, да ли ће дуже остати у друштву. Ако овај каже, да хође, онда домаћин од њега очекује, да му помаже воду доносити, камиле мусти, коње хранити. Ако неће, то може и дуже остати, али га онда цело илеме презире. Он може иЕи и у други шатор, и сваког трећег или четвртог дана код другог домаЕина бавити се, докле сиој посао не сврши. Бедујин у вароши са свим је другичовек, аса свнм други бедујин у нустињи. Овиј презире варошане, знајући, да ови р^аво о њему мисле. За то

је он према њима ћутљив. Чим се врати у пустињу, одмах је опет разговоран и дружеван. Барошанин, Фелах говори опширно, описује. Бедујин је у говору своме кратак ијезгровит. Бедујини су много оштроумнији и досетљивији од Фетаха. Они су вазда при себи, воле слободу. Кодкуће, у шатору је бедујин спор, лењ. Једини му је посао: храњење коња, музење камила, лов са соколима. Најамник чува стада. Жена или ћерка брине се за кућевне послове, меље шеницу на ручноме млину, или је туче у авану, тка покриваче за шаторе, пече хлебац, прави „ нутер" и готови ручак; а муж међу тим на тенане седи, и пуши пред шатором. Са свим друкчији је бедујин, кад је у цустињи. Ту ти је он брз као тица, лукав, окретан, храбар кад нанада и кад се брани, неуморан јахач и непоправљив разбојник. ?.

-%^\/\ЛЛАЛ/\ААЛЛЛЛ/"«^——•

0 II И Ј У М.

Шта је онијум? Опијум је течност, која се добија из незрела мака, па се згусне, и неки особити мирисима. Кус му је оштар и горак, иали ^език. Опијум се добија понајвише у Малој Азији, Инђији и Кини. Он се употребљује као лекармја и као опојно средство. Најгора је навика код Китајаца ииће опијума. Они нраве од овога и неки лек, који зовутанџу. На како зготове они опијум? Они расеку кесе, у којима је опијум, успу садржину у тавицу и метну је на тиху ватру. Парчетом дрвета мешају, докле се цело не истони. Тада се раздели и у две тавице успе. Ове се окрећу над ватром, угреју се, докле сва влага из њих не изиђе. Опијум је тада густ, те се може одсецати. Сада се кожа, која се с кеса скида, у води кува, докле се сав опијум од ње не одели. Онда се та водапроцеди и њоме се иолије "исечени опијум. У приправности стоје корпе, којима је дно од обична китај< ка папира, у њих се тури исечени опијум, метну се опет на тавице, пропусти се кључала вода, онијум серастопи и процурује. Опијум-вода опет се кува, докле се довољно не згусне. За време кувања стоји човек са свешчићем перја, квасећи тавице по горњем крају, да не би опијум загорео и уклањајући нечистоту,кајасеу висину диже. Опијум се толико скувао, да се отеже. Тавице се скину с ватре, метну се на земљу и онда се ч а н д у хлади лепезама. Кад је са свим хладан, успе се у цеви од коситра и долази у трговину. Многи кваре опијум, сипајући у воду му истопљена жута шећера.

Китајски трговац има у дућану близу опијума крпу. Чим мало на руци или на ножу остане опијума то он обрише крпом. Ова се крпа дотле употребљује, докле се не упрља од брисања и онда : се нродаје. Ове крпе наквасе се водом, која се сада нроцеди и кува, докле се не добије чанду, којије у нутри. у овај се исеку млади листови од шећерне трске, промеша се и отуд се праве пилуле, које се продају и једу. Ово јело зове се мудет. Чанду је отров, од којега мали део човека може да отрује. Кад ко попије какав отров, онда се, ако се хоће да спасе, употреби сре 1Сгво, које онај отров обара, уништује. Нротиву опијум-отрова најбоље је средство зејтин, особито кокос-зејтин, који одмах тера на иовраћање. Ако је чанду био у води истопљен, то зејтин не ће имати тога дејства и болесник онда најбоље да се прстом послужи, те да до цели дође, да отров поврати. Чанду се и пуши. Нушаџија узме лулу, на којој има горе на заклопцу рупица. У ову се метне нарченце чанда, које кад се држи над ватромлампице једне изгори. Пушач увуче пару и пенео од изгорела чанда падне у лулу. Када је лула неко време употребљавана, скине јој се заклопац и изручи се пепео. П овај се још сиротињи продаје. Јак нушаџија пуши, док се не опије. Тада се испава. За чудо је да не може дуго снавати. Када се пробуди, уморен је, одмах опет лаћа се луле, докле се опет не опијеи не заспи. Тада лепи сновп на њ наилазе. Неумерено употребљавање онијума може за неколико година снагу човечију да сатари, те нијеспособанзарад.Пушачопијумапознаје се но своме лицу, које је мршаво и истрошено. —иЂ.