Глас народа

84«

БРОЈ 43.

„Г Л А С Н А Р 0 Д А."

=\

ГОДИНА [V.

Фондова, Фуидација и завода, манастира, као и она којима рукују митрополит-патријарх и епископи; ради тога може иериодично поверенике на лице места изатиљати. д.) Саборски одбор дозвољава зајмове и оних капитала, који стоје подцрквено-народномуправом. е.) Саборски одбор дозвољава своту на подмирење ванредних и непредвиђених потреба у оквиру сабором одреренога ирорачуна. ж.) Саборски одбор прегледа рачуповодством испитане рачуне свих Фондова, Фундација и завода, који (рачуни) подпадају (финализоваву) рачунском закључењу сабора. з.) Финализује рачуноводством нредходно испитане а од дотичне епархијске власти прегледане и подиесене рачуне манастира и народни завода. Чл. XXIII. Саборски одбор састаје се сваке го-. дине месеца марта, јуна, сеитембра и иовембра у еедишту митрополита и патријарха. ]!анредне седнице по потреби сазива председник или заменик његов. Записник о седницама саборског одбора иодноси се дотичној влади у препису. Чл. XXIV Саборски одбор подноси сваког течаја саборског сабору извештај о своме раду и заниснике на развиђење. Чл. XXV. Председиик и члаиови саборског одбора одговорни су сабору, они су дужни накнадити сву штету, коју су сами проузрочили, иликоја је нанесена са њихове немарности. Накнада се може тражити само редовним судским нутем. Чл. ХХТ'1. Место је сабгру онде, где је седиште митрополије и патријаршије српске. Чл. XXVI. Ово устројство сабора може само сабор изменити, ако две трећине свих саборских чланова на то пристану. Чл. XXVIII. Досадашње уредбе и наредбе оста1у у својој крености, док се законитим путем не нромене или другим не замене: на иротив оне,

ко.]е су и у колико су овоме устроЈСтву противне, стављају се изван креиости. Чл. XXIX Саборски одбор биће друга односно трећа иистација у оним стварима, које спадају у делокруг енархиских административних одбора све дотле док се орган на ту цел не установи. Прелазна определења. Чл. XXX. Досадашња управа црквено народних Фондова укида се и на место његово ступа саборски одбор. Да саборски одбор можеодночети своЈ 'е званично пословање поставиће привремено норед привременог уиутства нужне чиновнише одветништва, рачуповодства и бтагајне са саразмерном нлатом из народних Фондова. Чз. XXXI. По томе ирестаје сзужбовање досадашње управе цркв. народ. Фондова и митроиолитских асистената у смислу XXIV. чл. овог устројства и они имаће на основу заврпших рачуна фондове, добра и деиозита, којима су руковали, саборском одбору или особама, које овај одреди норед уредног инвентара у три примерка предати и своје рачуне одмах зготовити и саборском одбору уручити. Једаи нримерак инвентара поднеће саборски одбор влади. Чл. XXXII. Саборски одбор има зготовити и ноднети сабору нацрт о ностунку нри давању зајма, даље о упутству о особљу и плати за она званија, која су назначена у чд. XXII. II дотле док ова уредба несгупи у животимају важности у ногледу давања зајма садањи прониси. Чл. XXXIII. Саборски одбор имазготовити и-сабору поднети, ]1редлоге, који су означени у уредби саборској од 1805 одобреној кр. рескриптом од 10. авг: 1808. год. али нису још израЈЈеии и то. I. Б. §. 27. о уре^ењу еписконске дотације по I. Г. §. 28. и V. §. 5. о дотацији манастирског братства и о начину рукова&а манастирских добара.

ЗАБЛУДЕ И ПРАЗНОВЕРИЦЕ У НАШИМ ПОСЛОВИЦАМА.

Ако није лепо, није ни скупо. Наши људи кад купуЈ'у што а они обично више гледе на то, да ли је ствар јеФтина, негодалије добра. То је свакако погрешно. Јер којавајдашто нека ствар није скуиа, што је јеФтино, кад „од јес>тиног меса чорба за пост"? Варамо се ми, да оно није скупо, што није леио и добро. Не! што није лепо, „што не ваља скупо је, ако ће и за потуру бити."

Од ђорђа МандровиЂа, пароха пештанског. (Наставак.) Волим са својим свађати се. него с туђином пити и јеети: Волим свога да ме бије; нег' туђина да мељуби. Волим брата за крвника, нег туђина за господара. Дакле оног неиоштењака, који насзаједа ибије, којинамјаму коиа, треба да нредпоставимо ваљапом туђину само за то, што се он, иеноштењак, својим назвао, штога с намакрвно сродство веже ? Но зар човек којипрема нама са свимнепријатељски положај заузима, може се својим називати