Глас народа

366

=ГОДИНА IV.

шњи непријатељ спасеља тговечијег, од исконн се трудн да Хришћане раздвоји, поцепа, ослаби. Но Срби се хвала Богу нису нигде за њим слепо поводили, оии су свагда постојано у својој вери и цркви прав. стајали; да. ови су радије сносили свакојаке беде и њевоље него што би закои свој прадедовски изневерили; радије су иретрпили и саму смрт него што би се имена србског одрекли. Пак зар ми даиас без икакве нужде и невоље наше да напуштамо оно, што су нам стари наши за хиљаду година свето поштовали ? зар да ми не будемо више синови св. Саве, који је науку Христову ио народу српском проносио и цркве православне на све стра ,! с подизао, од којих су многе и до данас заостале ? зар да не будемо више потомци славног цар-Лазара, који је с небројеиом војском за крст часни и за име српско на пољу косову потоком крви пролио? зар спас и напредак наш стоји у клетом цепању ираздору а не у благословеној слози и јединству? зар ми мало имамо на све стране непријатеља, већ још и сами себи да будемо непријатељи, и то ради закона, који је од Бога дат да људе и иароде спаја и саједињава, а ие даих цепа ираздваја? Зато иопетвелим: пазите мудро драга браНо! јер су времена озбиљна наступила и јер се тиче судбине наше и нашег нотомства; не дајте се утати од оиаких, који сами не знају штагово-ре, „ако слепацслепцаводио буде, т о ћ е обоицаујамупасти"по речма Христовим (Лук. 6. 39.) — „неверујтесвакоме духу, но испитајте једали су од Бога, јер се многи лажни пророци појавише у свету" као што говори св. писмо. (I Јоан. 4. 1.) — Стојте дакле свагда неиоколебљиво у своме закоиу као што су и ваши стари стајали; нијезакон као одело да се можеиовољимењати; онје вечит иважан '—^лалЛА "У С Е . Било је то пре кратког времена када сам ја путовао неким послом у Н . . . . Бтго сам на ливада. Бајан мирис шарених цветића надимаше ми груди, поветарац ћарлијао је, и својом умереном ладноћом. разблаживао је жар у грудимами Занад је последњи зрачак сунчев бојадисао.Насвестраке бепгс благодет. Занет сам био дивотом предела тако да и неосетих када стигоху Н . . . . Потражих мога пријатеља, и пошто га нађох одосмо ка његовој кући. Вечерасмо, па разговор заподесмо. У разговору дођосмо и на жалосно стање нашега народа те разматрасмо поједине стране његове. Најпосле у разговору дођосмо до питања: Зашто наш народ материјално пропада?

за сва временм и за све иароде. Ако има шта међу нама што неваља, томе није закон крив, већ они, који закон не иоштују и ие извршују, па звали се они „пастири" или просто „ХришЕани", „духовни" или „световњаци". Јест љуб. браћо! закон божији ваља не само слушати и веровати већ уједно и извршивати га. „Благо онима који слушају реч божију и држе ј е" (Лук. 11. 38.) рекао Је Христос сиаситељ. Да ли је у нама права вера то ћемо најбоље показати ако љубав у срцу свом негујемо, и то љубав спрама Бога, својих ближњих и самих себе. „Љуби господа Бога твога више свега, а ближњега свога као самогсебе; уоведве зановести садржи се цео закон" говори небески учитељ. (Мат. 22. 47.) Бог нас јеиз једине љубави створио, изљубави нас одржава, из љубави је послао јединородног сина свог на земљу, да научи и од заблуде избави грешни род човечији; све што имамо од Бога имамо: и живот и здравље и имање, пак зато и ви треба спрама Бога као милостивог оца свагда синовњу љубав и поштовање да одајете, а ово ћете показати ако будете и мислили и радили што је Богу угодно, ако се будете Богу свагда усрдно молили и за сва доброчииства његова благодарили; ако будете стрпељиво сносили што нам он пошаље, било добро да нас награди, било зло да нас покара и ноправи, ако се будете уздржавали од безбожие псовке и срамних речи, које вас удаљују од Бога и навлаче гњев божији навас, и напослетку ако се будете свагда старали за душу своју, ову бесмртну слику божију у нама, да бије сачували чисту и достојну за вечита блага, која је Бог у царству свом приправио свима онима, који га се боје и зановести његове извршују. (Свршиће се.) У н . . . . Навађасмо више узрока, а међу њима наведох ја и данашњу „моду." „Добро теми напомену" речемипријатељ, овде у овом селу имаде их вшне таких, којима је та „мода" главе дошла, а то ћу ти одмах ујутрупоказати." После кратког разговора легосмо. Нестрпељиво сам изчекивао зору. Паде и први зрачак јутрењи у моју избу. Устао сам, отидох ка моме пријатељу, овај ме изчекиваше, и иошто доручковасмо пођосмо. Ееше недеља. Иђасмо неком улицом, и на једном указа нам се са свим опала кућа.