Глас народа

373

БРОЈ 47.

„Г Л А С Н А Р 0 Д А."

ГОДИНА IV.

БЕСЕДА Г. ПРОТЕ ЗЕЖУНСЕОГ ВУКАДИНОВИћА

О слави намастирској у Фенеку. (Свршетак.)

Као што је Бог свију нас отац, тако смо и ми сви без разлике његова деца, пак зато смо дужни све људепазитикаосвојупоБогубраИу и сасваким у миру и љубави живити. Христос вели: „Штогод оћете да вам ^лне други, чините и ви њима; а што себи не желиш, не чини д р у г о м е." Држите се свагда овог златног нравила у животу своме. па нећете нигда неправду учинити, нећете другом пакостити ни светити се, нећете се ме!)у собом глолсити и крвити, неПете туђе желити и т. д. Напротив тога гдегод вам се прилика пода, помажите један другом, будући смо свиудови једнога тела, па као такови буДите сложни у свему што је красно и поштено, а но обшти напредак спасоносно; чините добро свакоме, па и самим ненријатељима својим, јер тако је воља оца небеског, који сунцем својим греје и добре и зле, и кишу пушта на праведне, и неправедне: имајте свагда на уму, да се добрим делима вашим слави име божије, и што овде на земљи добра учините, да ће вам се стогубо вратити на небу. — Млађи поштујте своје родитеље и све старије, искусније иученије, ислушајте њиове мудре савете, који се на добро ваше клоне; не заборављајте да ћете можда и ви остарити, — и дај боже да остарите, па како ви ноступате са вашим старијим сада, онако ће негда и ваши млађи с вама. Даквом мером дајете, онаком ће вам се вратити" говори св. писмо. (Лук. 6. 38.) Послушност и поштовање старијих свагда је била одлична врлина српског народа, па треба да буде и одсад, ако себи дображелимо, јер „где се старији не слушају, ту Бог не помаже." Ви, који се „супрузима" зовете, поштујте светињу брака, и не заборављајте нигда на љубав и верност коју сте једно другом на венчању завештали. Ако ико, то сте нарочито ви дужни у миру и слози, као што добрим хришћанима приличи, живот свој проводити, јер то иште срећа и наиредак ваш и вашега потомства. — Родитељи пазите на своју децу као највеће благо, које вам је Бог новерио да их однегујете у здрављу, нобожности и свакој врлини. Здравље дечије лако се наруншти може; она су као нежни цветак, коме је свашта нахудити кадро, и зато треба да их брижљиво чувате од свега, штоје по здравље њиово опасно и шкодљиво; а. кад но несреПи у болест надну, постарајте се за лекове, које је Бог оставио и које су научени и искусни људи пронашли, а клоните се врачбина, које Бог забрањује икоје-намсамо већма шкодити

могу. Старајте се даље, да децу своју од ране младости однегујете у врлинама Хришћанским учећи их и речма и нримером својим, да се Бога боје и људи стиде, да буду спрама сваког милостива и добродушна, да заволу све што је право и поштено, а да се клоне од сваког срамног и неваљалог дела; — а да би их што боље васнитати могли, шиљите их у одређено доба у школу, где ће се научити свему ономе, што им је нужно знати да могу као честити и ваљани људи и себи и другима на корист ноживити. Напоследак сваки човек има особите дужности да набљудава сирама самогасебе, јер као што св. нисмо говори „нико не мрзи на своје тело, него га храни и греје." (ЕФес. б. гл,) Бог је човеку заповедио датрудом и зиојем својим нуждан ужитак себи набавља и за издржање своје постара се докле на земљи живи; заповест ову ваља сви да усрдно слушамо ако желимо срећу и благослова божијег, јер само је оно човеку срећно и благословено, што је својим поштеним трудомсеби набавити кадар. Нак зато будите сваки у свом послу вредни и нриљежни, а при том чуварни и штедљиви; јер знајте да данас само вреднии чуварни народи нанредују, дочим народи лењи и раскошни нропадају и исчезавају са лица земље. Сврху свега чувајте своју земљу, коју сте од старих својих насљедили и не упуштајте је без велике невоље из својих руку, мавам туђинци колико за њу нудили и давали, јер нема тога блага, којим би је иснлатити могли; тако је скупа ова земља, на којој ми Срби живимо! Наши дедови нису је за благо куннли ни по милости добили, већ су је крваво извојевали од непријатеља свога, који се овде угњездио и осилио био. Земља је ова драгоцени аманет од наших старих, у њој почивају кости наших праотаца, па зар да је ми тако олако нануштамо? зар да се покажемо неблагодарни и недостојни нотомци својих ирадедова? зар да нас наши синови и унуци проклињу, што им нисмо били кадри дедовину њиову сачувати? А што се једном изгуби то је доцније тешко повратити. Зато се дакле клоните сувишних трошкова нарочито приликом свадбе, крсног-имена, ногреба и парастоса као што је код нас уобичајено; све се то можесамање трошка, па опет зато људски и хришћански провести; не одајите се којекаквом. силовитом и шкодљивом нићу, које вам трује здравље, упропашћује имање, помрачава ра-