Глас народа

ГОДИНА IV.

Издави св' 1Е0 недеље на читавом тг 1баку. Нретилата, огласи и до писи кал.у •«! уредништву „Гд. Н&рсда у Н. Сад.

ГЈАС НАРОДА.

Цена је лнсту: на годину 3 Фор. на осам месеци . . 2 „ на четир меседа . 1 „ за Србију годишње 4 „

ЛСТ ЗА НАРОДВЕ СТВАРИ, ПРИВРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАВУ.

ЗА ОГЛАСЕ МЛАВА СЕ 5 НОВЧ. ОД СВАКЕ ВРСТЕ И 30 НОВЧ. ЗА ЖИГ СВАКИ ПУТ, ЦЕИЕ СУ ЗНАТНО НИЖЕ ЗА ОНЕ ОГЛАСЕ, КОЈИ ШТО ЧЕШћЕ ИЛИ У ШТО ВЕВЕМ ОБИМУ ИЗЛАЗЕ У ОВОМ ЛИСТУ.

ХРИСТОС С Е РОДИ!

Христое се роди! У Петрограду и у Цариграду, у Атини и у Букурешту, на Цетињу и у Београду, у Каржшци и Новоме Саду, у Буковару и Темишвару, свуда, де се год са три нрста крсти, ори се данас по храмови божија света песма: Христос се роди, славите. Данае небо и земља; аи1јели и људи, краљеви и пастири веселе се и славе рорење Христа Бога, та данае је божиБ. Божић! 0 имали за Србина лепша о имали милија дана. Имати верна друга свога, имати здраву децу своју, имати топлу собу своју, имати свога леба и вина, имати добру браЕу и нријатеље своје, небити ником ни крив ни дужан и дочекати да уочи божића пред кућом нушка пукне, да унесеш у собу бреме сламе, расипаш га по соби и говориш: Христос се роди, а деца и мушко и женско и мало и велико спустила се по слами те напред пијучу а мати им за њима квоче:пију, кво, пију кво,— та твоја су деца, татвоја је жена, твоја је слама а твој је и божић — иа после сести за сто упрочеље; на широком столу ти је вареник, ту резанцисмедом и с ораси, ту је решето с божићним колачем, а око њега шеница и ораси, ту је „здравље", ту „плуг" ту „волови" ту „виноград" све од теста умешено, под столом ти уздице и амови раоник и мотика, да ти бог благослови радо и орало, семе и лозу; чељад ти се око стола прикупила, до тебе жена, и около деца, све своје рођено, да ти туђин не мути радости божићне; устанеш, узмеш четир ора бациш у десни буџак и рекнеш: у име оца, бациш у леви и рекнеш: и сина, окренеш се натраг и учиниш тако исто и духа светог, амин; а најстарији син на пољу за сваки ора по једну пушку избаци, и онда почнеш напред, жена и деца углас за тобом: рождество твоје христе боже наш, а син прихваћа са двоцевком ду, ду, иулазиунутра поздрављајући све: Христос се роди! Ваистину синко и брате, иту се љубе и грле, отац и деца, муж и жена, мати и деца. Пуцај и сама пушко а певајте и ви зидови; та ерпска кућа слави

Хриетово рождество. Слава на небу Богу и на земљи мир! Вечера прође, отац донео облицу и наместио бадњак, адеца ће дага чувају, ко не заспи цванцик и кад зазвони на јутрење залије бадњак вином цванцик је његов, неспавати једну ноћ, не за цванцик но за јунаштво, но не ни за јунаштво. Рождество је христово засијало свету новом светлошћу, истином божијом, та светлост мора се чувати да се неугаси у мраку црне ноћи, бадњак мора горети док се не роди дан, док неизађе сунце правде и истине а то је Христос Бог наш. Ујутру најстарији син узима у рукавицу шенице и иде с котлом на бунар на воду, доноси воду у кујну, мати га нита, шта носиш а он одговара: Здрављеи весеље. ЈТеба и воде па си здрав и весео. За тим син полази марву и честита јој, бодећи је ражњем на коме је печено месо, да корисна буде. Онда иду сви у цркву, на јутрење; осим домаћице, која меси чешницу и кува ручак. Све то имати, све то урадити и дочекати, имали лепше среће имали лепше славе, ималилеишег дана него што је божић. Али у дане благовања сети се на дане сиротиње, сети се да има оца, који није кадар деци својој ни ора купити, сети се да има деце која навек гору бадњак да се огреју а никад им божић недолази, сети да има домаћина, којима је небо кров кућни а земља постеља, сети се ти кога је бог благословио, сети се ти у двору стакленоме и сиђи у трсчану колебу, као што дођоше краљеви са истока у кошару у Витлејем да се поклоне у јасларођеноме. Иу дроњцима иде честита душа, и у блату налази се злата, опери га очисти га, па Ее засијати и себи на дику и теби на хасну, одени заложи сироту, и прослави божић, као што доликује ономе, за кога је син божиј с неба сишао. Сетите се очеви и матере, браћо и сестре, којимаје Бог дао, сетите се оних, који су бар око вас а срећа их је оставила. А шта да речем за ону браћу на далеко преко Дрине и Тимока: Нечекајте браћо

—