Глас народа

„Глас народа" излазиКе као што видите од еада у проетијем оделу, према лошој години морамо ее и у лошије облачити, али и у том оделу надамо ее, да се пред њим неће српска врата затворити, та глас народа није наш, он је народњи глас, па де би се свога одрекли, та он долази чист, умивен као и пре, а тако је добар као и пре, он вас љуби и поштује као и пре, у њега је оно исто срце као и пре; ако и нећете сви коме је пошао, да га чешће примате, примите га бар сада једаред он вам долази да честита нову годи-

годину,

не тражи уздарја, трингелта,

акосебаш и задоцнио де год, нова година је од сада еве дотле дак не буде стара, он до-

лази да вам каже што жели, а Јели вае има хвала Богу доста, и више вас било Вог да, није кадар свакоме желити што би ко волео, он пристаје на оно што ко себи жели а свима жели једно исто, да свакоме од нове године буде боље! А пошто много шта независи од нове године него од самог себе то: Картаџија нека на нову годину спали и стара и нова кеца, Пијаница нека разбије и стару и нову олбу. Тумарало нека седи код своје куће и т. д. А „Глас народа" нека иде од вароши до вароши од села до села од куке до куће и казује: да буде боља нова година треба И ми ако не нови, а оно да будемо бољи!

У ОПШТИНСКОЈ КУћИ. Разговор киеза о општвнари о томе, шта је то оппгтина.

У еелу — може бити ма у коме, еамо ако има таки кнез, као што је онај, о коме емо наумили, да у .диету причамо, или управо, да пуст «о њега да нам он прича, док нам не додија његово кнезоваље еамо за то, што хоћемо да промену правимо, те му речемо: добро је еве што си радио, и неће умети нико тако као ти, али доста си ти био, сад мало нека буде и други, та није то твоја дедовина —- и протерамо га; или да га се на леп начин курталишемо, да га изаберемо за предеедника црквене општине и то да се што нре пожуримо, док, хвала Богу, неузморају наше црквене општине селити се у Пешту као наша „Матица ерпска," — јер шта ће Матица српека међу Орбима, та бол>е ће њој бити међу Маџари, та тамо је министрима на очима, та заБога у Новоме Оаду нису појели српски учитељеки фонд од толико хиљада него у Пешти, па како Нови Сад може искати, да матичини фондови оетану у њему, кад он то неуме, — или, ако црквене општине узморају овако у еред зиме, као словачка гимназија у Туроц Оветом Мартину, Богу на истину, да га за тугора наместимо; дакле у еелу — које му драго, — био је кнез човек, који нитијечетир Фртаља земље продао, што ее каеир убио, нити ^е касир убио, што ј *е он четир Фртаља купио, човек који је дизао и своју кућу и општину, коме се није могло рећи: како ћеш ти управљати са општином, кад не умеш са својом кућом да управљаш, него који је био ваљан етарешина и тамо и овамо, тај кнез лати се тога поела, да дотера своју општину у ред и да научи свакога да зна шта је општина, шта је служба општинека, шта је кнез, шта је бележник, кае,ир. поглавар општинеки и т. д. инај'пре науми да

почне с поглавари, општинари, те с тога изда заповест, да ко шта има код гарошке куће да тражи, да то до подне чини ван какве опасне прилике, — да неби људи допаркивали сзаки час варошкој кући, те од оног, који тражи да му што радиш неможеш да доспеш да му то урадиш, ието као, деца, која по читав дан једу па кад их зовеш да ручају, а они не могу — а после по дне домин нека израђује посао, који је примио пре по дне, писар нека пише, касир нека рачуна, а кнез ће, да смишља шта му ваља сутра радити, или ће сазвати општину, па ће се и са њоме о томе разговарати. То је овај кнез о коме пишемо, сваке недеље, или свеца, када су људи доспешни радио и то је почео одмах од нова лета. На ново лето, сазове дакле кнез поглаваре, и реће им: — Браћо, сазвао самвас да се разговоримо о важним стварима општинским, да удесимо, како ћемо од нове године са општином управљати. Да нас је дан за то, — А ја бих рекао, да неморамо одмах тако преко на нову годину, тек се појавила а ми на њу са важним, опорим, стварма, поплашићемо је с очију, нека кој"и дан доцније, а ми ко људи, да одемо мало до господар, црвенка — прихвати чика Оамоило, коме је нос црвен ко патлиџан, а кроз црвен пробија плаветнило, као оно на плаветном кромпиру, кад се ољушти, — и заврши, и досад су поглавари евршавали поред чаше вина, па ето села, ту је, баш ако хоћемо што можемо и тамо, да је речено тако, кад су ме бирали, ја бих — а баш неморам ни сад бити ја ћу најмити другог место мене. — Није неморам, упаде у реч кнез љутито вего баш морам, нећу ја, нећеш ти па