Глас народа

да ко ке, ваљда нећеш најмити кога да за тебе једе или да за тебе живи, јер то би тако исто било, кад би најмио кога да за тебе општинар буде. Оам мораш бринути се за себе, ако хоћеш да јепоуздана брига. Општинари морамо ми и сами бити, данас један сутра други, али никад туђин ни најменик. Кад су Римљана и Грци сами ишли у рат, они еу и побеђивали, а кад су најменике шиљали онда су пропали, та по поруци неједу меса ни вуци. Кад би ти знао шта је општина и шта је општинар ти би другчије говорио. Кажеш, ето село је ту — Ту је, али каквоје, и какво је било, или може бити. Коњ је коњ, али нико неволе мршавог. Бога ми, изгледа ми тај твој диван тако детишаст, као што је оно дете рекло: куме поздравио вас мој отац, да до|ете, да крстите наше, дете, а каже, ако ви нећете, он каже, ми ћ.емо нама најмити кума. Кум се брајко ненајмљује, сам кумовати мораш брајко, а не кроз плот гледати, али, ти канда и незнаш шта је то општина, када тако говориш, дед реци ми шта је то општина? — Шта је општина? — Општина, није шерпа без увета, — Не, не, дед ми онако на чисто кажи, шта ће то реКи општина, од куда је, како је постала? и. т. д. — Нисам јој ја био на бабиња. — Нисам ни ја, али Ку ти опет рећи, па послушај! Јели, ти кад те ко запита за твој^ кућу чија је то кућа? ти ћеш рећи, наша, а и твоја жена кад је запитају: чија је то кућа? одговорвће: наша, па итвоједете тако исто, или ако ти кажеш то је моја кућа и жена ће тако исто рећи: тоје моја. Дакле кућаЈе и твоја и њена, дакле није само твоја него и твога друштва — дакле што но реч заједн~чка или по књишки општа, јер општина, то је то исто што и заједница. Нодатијош јасније буде, можда си ти, као оно варошани, наумио банкротирати, па си преписао кућу на жену, има већ и међу нама глупацима лола, па кад те запитају, чија је то кућа, ти ћеш рећи женина, али да те запитам за ову цркву у селу, чија је то црква. Дед реци! — Та наша, ваљда је нисмо под кирију узели. — Добро, добро, а можеш ли ти рећи моја је. Неможеш, је ли? Не могу ни ја, неО Г Л У X 0 Развијен разум и језик еамо је у човека. То га поглавито разликује од животиње. Тиме је постао господарем света. — Ко нема једнога или другога. малојеумако од живинчета.

може нико, јер она Је и моја н твоја и Лазе Ћулумова и Пере Голубрке, и нае свију. Тако исто и ова варошка кућа, па тако и ово читаво село, то је наше, то је заједничко, нас свију — опште. Ми сви и све куће и сво поље наше то је општина, друштво брате, у коме смо сноп, који веже једно уже, ауже је то, што ти неможеш сам да живиш, неможеш без жене и деце, неможеш сам дасе од самих дивљих сверова сачуваш, неможеш да, колико пута је из села однео курјак овцу а колико п^та са салаша? Дакле сад и то знај, да од кад је кућа или ма и колиба постала од тога доба постала је и општнна. Да се дакле лакше одбраниш идеш угомилу у друштво, правиш општину. Две три куће заједно то је општина као и сто и хиљадама кућа заједно. — Дакле и мајури су општина и свако најмање село је општина исто као што су највеће вароши Лондон, Париз, Беч онштина? -— Јесте, кад се узме ћутуре, али има села, која се незову општина, јер има по три четир села, што су заједно једна општина, особито у Хрватској, а богме и у Срему и Орбији. У Бачкој и Банату готово је свако село за себе општина. Општина та зове се по закону политичка општина. Политичка јв општина свако оно место, које има за себе своју политичну власт, а то је код нас које има за себе свога кнеза, натароша, касира и т. д. а де по више места заједно имају кнеза и натароша и касира и т. д. то се сва меставову једнаполитичка општина. Ето одмах код Новога Оада, Каменица, и Лединци, два су села, а једна политичка општина, — Внаш дакле сада шта је ошптина, еад ћу да ти кажем и то шта је општинар. А дед бога ти, штатимислиш, шта је општинар? — Шта је? Човек, ко и други људа није крмче. — Но, но, некаж знико даје крмче, него, — али већ видим, да Лала Дремалов хоћв да заспи, у недељућу о томе, рече киез и распусти седницу. Напослетку морамо понмвтити и то да је овај кнез учио и лагинеке школе, па како је волео радити а Бог му је дао даима на чему — он је маносе вароши па је бар први човек у еелу. Н Е М И М А, И луда и немак одељени су од друштва човечјег. Ма з-а њих имамо само сажалења: њих не спаја с нама љубав н увајмица. Друштеени закони не уступају им снвх прнва,