Глас народа

4

која ми уживамо, не узимају их ни по правима, ни по дугкностима под своје крило. Што за љих чине, то је само — милост и иризрење. А и ив породичка живота као да су истиенути. Породвца их не грли онако, као друге своје чланове. Сваку другу бољу рађе 1 л леди; ни једна јој се не свиди као толи страшна казна с неба. На луду и немака се претом пружа, па ти се чисто чини, да је у наточ самој природи, кад чујеш, где мајка над мртвим дететом хладно уздахне: „Бог се смиловао, твгапримио!" — Те две врсте људи познате еу личности у своме месту. Зна их и најмање дете, па се с њима или шали, или их са страхом обилази. Отарији људи клоне их се са неке празновере, а баш и најтрезвенији не може да им поднесе погледа, а да му не зазебе ка дну срца са уж&енв насреће. Ца ко је несретнији од њих двоје? Погле сетно лице глухонвмака ; помисли на његову самоћу у пуном свету, те се још сети, е он то све појми и оевка, па Кеш се уверити, да је куткЈМО несрвтнији од луде, што у заносу своме не зна за своју несрећу, те се бесвесно и смеје и плаче. »Буди су од вајкада увидели страхоту те болести, те у детинској памети мишљаху, да њоме бог казни људске грехе. 0 побожним страхом гледаху на њу као на гњев божји, иа и не помишљаху на друго, већ да га помаре еклоиљеним рукама и страшним молитвима. То је трајало, док човек није увидео да духом евојим сме докучити све оно, што може. Од тада поче наука испитивати нарав и узроке те болеети. Па опет поред свега труда мало се успело, ако кемо само питати, може ли што наука, кад је глухонемило већ развијено. Стручњацн су увидели одмах с цочетка ту немок своју наепрам готове болести, иа су се 8 тога одмах винули испитивању даљих узрока, које могу можда и свладати. Тако се коракнуло мало у напред, а наде је, да ће се временом поступити још боље, чим се буду државе и друштво боље обазирали на резултате тих испитивања. Ова се тичу поднедбља, земљишта и друштвених одношаја, а ево докле су успела, Сва неми уједно су и глухи. Тек мало њих је немих или мутавих с тога, што немају језика, небца, г гаса и т. д, што су им стиснуте вилице, укочен језик или са друге које бољв органа, који ваљају за говор. Право немило иде за прирођеном глухоћом а и онда кад се у раном детинству оглуви, те дете или никад и не чује језика и речи, па га не може ни научити, или га заборави, чим г® дуго не чује, Није нужно, да дехе посве нечује

а да онеми. Има их, који чују човечја гласа ал не разабиру речи и слогова, има их који чују тек јаче што (н. пр. звона пуцњаву, гром) а има их, опет, који никако не чују, а сви су једнако неми. Разлика је у томе, што они лакше уче, који боље чују. Осем уха су дакле сви други органи здрави, и тек поред дугога ћутања наступе неке мале промене и по другим странама. Глас је н. пр. храпав, неартикулис&н, немио, час танак час крупан, слогове не изговара ни како или веома тешко, и ретко се прекида. Према гласу заостала је у развијтку своме и гљота, те се то већ с поља види: у немих јемања јабучица, него што је у обичних људи. Па и језик је дебљи и тежи, не гибље се лако; тек само за жватање и гутање. Осећај је опет боље развијен него у сасвим здрави људи. Зашто се дете глухо роди или з& што кашње за детинства огдуви, томе је доста разних узрока. Већином су то болести мождане, уха и околине му, а ове се опет зачињу другим новодима н. пр. шарлахом, тифом , запалењем мозга и т. д. Те узроке истраживати и одклањати ствар је стручне науке. Ми ћемо да говоримо само о првам и најдаљим, а ти су нам нек&ко и у нашој власти. Овим се досада највише забављао чувени Др. Фалк у Берлину. Да докучи узроке глухонемилу упозна се лично с родитељима од 103 глухонема детета. 49 њих није познавао, него их је испитао по писму ,Имао је свега 152 случаја. Од тих болесника рођено Јв глухонемо 69; касније онемило 89, а код четворице није се могло знати када су онемили; дакле је више после онемило. — По народпости нашао је Фалк, као и од пре други научењаци, да је размерна векина тих болесника у чивута; по реду у рођену, да је векина прворођенчади. — Што се тиче времена, кад је зачела боља у оних, који нису тако рођени, иетиче се највише 3. —4. година; што старија деца, ређе се разбољевају, а најкашње разболело се једно дете у десетој години. — Обично се мисли, да глухонеми родитељи рађају глухонему децу. Фалк је нашао то у два случаја. Које колено или грана може да и промаши: тек после у другом или трекем боља се опет покаже. Шеет Фалкових болесника имаше у роду глухо-немих, десет њих имаше глухих или мутавих рођака а дванајест беху из породица, у којима беше луда или болника с тешким живчаним бољетицама. —■ Пијанство родитеља још до еада несу држали за узрок глухонемилу дечином, али Фалк навађа четири случаја, ?де се други узрок није могао