Глас народа

наћи. Од та четири два су за цело од тог^ порока родитељског а ту еу сва деца нема. — За најглавнији узрок нвмилу држали су научењаци крвно сроство родитеља и доказивали, да је од 100 немих 30 њих од родитеља сурођака. То ће бити мало претерано, јер је Фалк нашао у 69 случајева еамо 7 глухонемих, код којих бешв једини и искључиви узрок бољи крвно сроство, У једној породици беху свих швсторо деце глухонемих, а чак од прародитеља њихових узимала се само суродица. — Блуд и нечистоћа родитеља преса|ује у детинску крв страшне болести, па и то је често Једини узрок за глухонемоку, којд се може изнаћи — Неразмер у годинама међу мужем и женом утиче на здравље дечје а особито у последњим годинама. — И прерана удаја и женидба рађа слабу децу, па и то може бити повод глухонемилу. — Из небрачна сноја више је глухо-немих него из брачна, јамачно с тога што ее таки плодови крију, трују и т. д. — Недоношчад, честа побацивања од велика су уплива на здравље дечје. — И по пределу или поднебљу има разлике, где је те боље виша, где мање. Немачка н. пр. броји на 1300—1500 душа по 1 глухо-немо, а Швајцарска век на 175 душа по једно. Тако је и у другим бреговитим пределима н. пр. Тиролској, Штирској (где су толики кретини и идијоте) Оардинији, Савојекој и т. д. У целој Јевропи с 240 милиона душа има 179,000 глухо-немих, а на саму Швајцарску са 935,900 душа долази 3406. На целој земљи има их од прилике 643,870. — И Фалкова испитивања говоре за ту разлику. И он је нашао више својих болесника ил, бар родитеља им из бреговитих предела с особитом земљом, водом, ветровима и где се човек тешко храни, Према овоме види се, е је већина од тих узрока у нашој власти, те је до нас стало да их спречимо. — Онима који су глуви рођени веома је ретко помоћи, но опет нетреба пропуштати запитати се у којега лекара. Онима, који у детинству оглуве, могло би се још каткад и помоћи, само ваља за времена лека тражити. Чим мајка осети, да јој дете слабо чује, да му ухо сева, тече и т. д. нека иде вештом лекару. — За родитељске грехове и болеети треба да се побрине грађански закон и месна власт, ако им већ и савест није доста, те да за венчање иште лекарску сведоџбу бар у оним случајевима, где се на младенце ма у којем смеру сумња. И болесна

суродица (глуха, нема, луда и т. д.) сумњива Је на потомке младенаца. —- При женидби ваља добро пазити на крштена писма те и од алтара враћати невреле женике. — За родитељске пороке и страсти треба да се поетара строжијим законом него до сада, па ако није за њих друга лека, а оно нека их закон бар растави, да не рађају кљасте деце. — И за неразмер у годинама ваља се побринути ма тек обичаЈ*ем и навиком; ово вреди особито за наше тежаке. — Крвно сроство родитељско рађа Чивутима подоста бољетица, а осим тога у нижим сталешима и њихова нечистота. — И против поднебеких узрока имали би срест&ва, само да државе пуно цене те научне назоре, као што з&служују. Оилне болести везане су за извесна поднебља, и пределе, за извесне нарави самога земљишта. Горе, воде, храна, мочари, еуше, ветрови, шуме, голети, начин живота становништва, — све Ј8 то од уплива на стање човечјег тела. Научењаци, који се тиме баве а баш и читави скупови научењачки (медицински @абор у Фијоренцији) казиваху појединим владама и управама од колике -користи би било, прерадити, преорати, прокрчнти, дренажирати, оеушити итд. а тиме променити нарав таких нредела; или ако то не, а оно помоћи таким стаковнацима, да св друкче како хране, занимају, раде и т. д. И за глухонемоћу било би то од велика уплива, Дакако да те мере нису од непосредне помоћи, нити ее тиме лечи већ развијено глухонемило, него иду на то, да се временом и годинама умали бројтих јадника. За оне, кој'идопадну тога јада, није лека; за њих се ваља старати, да не оетану посве изгубљени за друштво човечје те их по могућетву слати у заводе, где се уче како ће се разумети с другим, како ће разним вештинама и уметностима заслуживати свој ' ужатак и бити користан члан породице, друштва па чак и човечанетва. Пре те школе, или ако је по сиромаштву не може никако ни походити, ваља да таке болеснике сами управљамо. Глухонеми најлакше примају техничка знања, дакле их треба на то упућивати. Не треба их делити од друштва, кего већ из малена водити уза се свугде, где што научити могу. Олати их међу здраву децу, а баш и у школу, да се бар технзчки и друштвено унапреде, угледајући се на здраву, образовану деце. М. ]. Батут.