Глас народа

по лекове, испиње ее и пада, да и он ниКад више неустане, то видети, бити Србин и знати Шобвра, може ли човек да неуекипи, а камо ли да неће ђак. — Буна, буна, викаемо ми ђаци а на челу нам они из баба Настина квартира и трчасмо по Карловци, дражећи народ на устанак, говорећи му: издаја завера. Беч га јв убио а не Шобер. Ено Швабе се радују. Ено нашли смо по њиховим авлијама вешала, на која нае хоће да попну. У ствари је било то да је један Шваба тај дан одтрскенаправио вешала, врачајући, да сабор помре, јер се плашио да ке сабор направити револуцију. Народ се слегао са свију страна. Све је поврвело Шоберовој кући. Зуби би га растргли, но војска беше на окупу н брањаше нам улазак. Полицај стари растериваше народ, али овај се нехтеде разилазити, но чекашеубицу да изађе, да га у ватвор прати. Дуго сеекањиваху извести га и тек кад светина обека, да ће мирнабити, изађе Шобер, крвав, разјарен, гледаше бесно по народу, као да би реки хтео; та мало је он један, очима ку све вас поубијати, кад не могу пушком — неопазиемо кад се еагосмо и подигосмо камење еа калдрме. Војници у тај мах направише каре опколеше га, и ми би морали најпре њих потући, да до њега дођемо, али то беху Срби

119 ШТА ВИВА ПО СВЕТУ. Новостикоје Ои се нас Срба тидаде нема особитих, осиж што се е нвиа пише шта Ие бити а не што јесте. Нешто се спрема, новине слуте, хоКе лисе догодити видиКемо, акобудемо живи. На истоку нора загрмити, Све новине то казују само не кавују каде, а тако и ми знамо, но ипак није бев неке, што се проноси д» Аустрија хоКе да у име Хрвата освојн Босну и Херцеговину и придружи их Хрватсвој, а после би са Србијом лако. На то вели се прлстаје и Русија а Аустрија Ее јој дати Галицију, што Ке скрстити руке и гледати мирно шта се ради. У Француској пало је министарство, па немогу ново да саставе. Хоће се и ту враг излећи. Власт је у солдачким рукама, Мак-махоп је солдат, паето дасе понови што је у Шпааолској. Лако може бити да се за који дан чује:Наполеон 1У. Цар Француски. Само да је мало старији, то би већ досад било. Дон Алвонзо, који је изабран за краља шпанског стигао је у Шнанију али рођак му Дон Карлос неЕе да полаже оружја, Грађанскоме рату није дакде крај и бог зна хоКе ли Алфонзо друго ново лето дочеката.

РАВЛИЧНОСТИ. (Преметање „Матица") Нре неки дан преметана је Маица словенска у Туроц Ст. Мартону и однешени су јој нротоколи некц и други списи, а у понедеоник 30. децембра преметае је државни тужилац Матицу српсву н однео тако ието протокола испнса. (Школа и пушка.) Русијаје одредила, да'од иове године навојеку потроши 189 молиони 600,000 рубазг.а, а на школу 14 ми|ВДода и 600 хиљада рубажа.

војници то беху наша браћа Шајкаши. Шта заклањате викну Шајкаш из Баба Настиног квартира, зар ви нисте Срби, убите га, каква вера каква заклетва, кад онај коме сте дали веру швује вам на веру и заклетву. Та кад ваших отаца, кад ваше браке нема шта ће те и ви. Убите га или се уклоните, да му ми судимо, или ете и ви екотови, које ћема еада растрки. Народе, зар смо ми кукавице, Нама ћ® преки еуд бити, нае ће сутра на вешала а Шобера чувају да мува на њега не падне, но једаред се мре, напред! Шајкаш јурну на каре, оетали ђаци, па и солгабировљев син за њиме, али у тај мах притрчаше неки поеланици: Нв брако, некаљајмо своје руке пеекомкрви. Још нијенаше време. Полицај отари зграби коловођу Шајкаша, да ке да га у затвор вуче, а овај га шину преко очију да је заурлао, и рече му; Мене видиш матори њушкало, оњушиш маетан залогај, па ма у циганској мали био,аубицу наси могао оњушити. Та и ти ниси бољи од њега та и ти си пунно једну цев у револверу, што га је Шобер избацио, Пандури притрчаше полицају у помок, али народ се прихвати ђака и загрми пандурима тако страховито: натраг! да су некима пушке из руку испале. Нема ништа страшније од рике разјарене светине. (Продумће се.)

1 И & (Матица се сели.) У пештанским новинама стоји, да је мниотар наредио да се Матица у Пешту сели да буде мвниетру на очима. Ово би било, кад би Матичари пристали, јер они су господарн а не министар. Пре може укинути Матицу пего заповедати де Ее стојати. (Преметање народне штампарије) Пред божнВ дошаојеса пандури варошки и са полицајом и варошким канетаном државпи тужилац новосадски итражио неке штампарије, што их је дао ПелагиК штампати. Од тих штампарија враЕен је једап пакет, и то је државни тужилад узео. Штампаријз штампа шта јој ко да, она је мајстор, коме је евеједно ко ће носим чиз&у илиКраљВиктор илиГарибалднил папа, коплати његова је. Она је у реду јавила полицији, шта јетруковала и даљеје се ништа нетиче. Заповест, да се штакпарија премеКе дошла је из Пеште.

0 Г ЈЕ А С И.

' У ЛЕВАРСК01 С0КАКУ За сведе, за балове, за вончаље, оеобито лепи и фини рукавица, у 10% јеФтиније нег свуда, изводте се осведотати, и то само код Дугуста Циглера 2—4 рукавичара у Новоме Садр. |*- У ЛЕБАРСКОМ С0КАКУ.