Глас народа

И 3 П Р II В Р Е Д Е. ШТА НАМ ВЛЉЛ РАДИТИ. (ПРАВО ПРЕШТАМПАЊА УЗДРЖАНО.)

вања, и таЈ јв слободпо газдинство , т. ј. да баћа Мија, Штева и Гаја, удеси своју земЈБу на прама својим потребама, на прама трговини, на прама сигурности имања, на прама новчаном стању, на прама радене снаге, како марвене тако и ручне, и најпосле напрама провозу и подвозу — јер пут кола вози, времв је новац, околности втварају људе, а но-

(Наставак.) Правога тпројелољства није данаске у нас, т. ј. две трећине земље да се ору, трећа да се одмара. Данаске у нас није ни меничка газдинства, јер најмање пвт делова земље сламом обраћујемо, докле једва шести окопавином, Није у нас ни иолашког газдинства, јер незнаш што је у нас мање, ил попаше, или угари, или прародне ливаде или уметне. А са честитим газдинством све је то тесно скопчано. Баћа Мија неби знао пресудити, дали му је нуждније или кошуља, ил кожу, А обадвојв понајтеже. Право тројепољство је од целе земље: трећина слама, трећина окопавина, трећина ливада, и попаша, и угар. Нраво меничко газдинство је да нвсме слама на сламу, да не сме усев на усев, да једна шестина земље мора пођубрена бити. Право попашко газдинство је кад сваки део земље остаје седам година за попашу, пак се сваке године поједини део разорава. Преко овога има још један начин гаадо-

вац, тамо и амо — све је, јер више крат, покрај највећег имања и газдинства а без паре, баћа Мија Штева и Гаја и луд и пует је,јер у нас су околности да се неможе помоћи, већ и код жита и воде, остаје и гладан и жедан. Колико ће дунавом воде проћи докле чувени Банат и Бачка узможе се мерити Англеском, Белгијом и Швајцарском, не у опште културном, но само у пољоделском погледу? Ма којем газдинству ово су услови: капитал, тачност, поверење, сигурност, промет, пут, и најпосле опрезност. Де год ово мањка, није газдинству напредка, бадава усиљавање, и напрезање, поштеним начином и најбољи газда неможе напред, до само остаје му да шепртљи, кубури, у најбољем елучају преживље — од напредка ни разговора. Да је све ово у реду, има више чињеница. Држави треба да се стара за промет и пут, општини за ред и сигурност, народни сабор за просвету и капитал а баћа Мији Штеви и Гаји за тачност, труд и поштење, пак ево и тврдога поверења, те нит моли ни проси, а камоли клањај и метаниши, те наш прости газда неће желети: да има сина воката, да му код ешкуције помаже. Но оад пређимо поједином раду. Емил Чакра.

ТРГОВИНА II ОБРТНОСТ.

У Новоме Саду 15 јан. На данашњој пијади овако је ишла продаја: Жн®о најбоље, бечка цента (100) 4 ф . 80 п. Јечам најбољи б. ц. 3 ф. иди ваган по 72 ®ун. 2—2 ф . 20. ®У®УРУВ најбољи б. ц. 2 ф . 70 н. » у клипови б. ц. 1-80 н. 3 о б беч. ц. 3 ф. Еудељно семе беч. цен. 3-20 н. Прој а б. ц. 2-80 н. Н а с у љ ваган, цол цента што износи 88 #ун. 6 ф . 50. Ш и љ е р први опцигован аков 7—7-60 н. Шиљер стари аков 9 ®.

Вело вино опциговапо ново 6—6'50 н. Бело вино опциговано старо 8 ф. Шљивовица прва 14 гради 25 ф. Бомовица прва 12 гради 12 ф. Шпиритуеара 25—40 стрихова](5стриховачине 2 града) Кожа телеНа пар 4-80 н. Божа овчији пар 2 60 н. Вуне цента 60 ®. На нову вуну даје се напред 58—60 ф. Кукурузовнне једна кода 1—2 ф. Сламе једна кола 2—3 ф. Сена један Фат четвора добра кода 40 ф. М у х а р и један ®ат 20 ф.

УЗШјИВАЊЕ СЕНА ЧОВЕЧИЈЕГ. У нашем народу има још доста таких пра- доста, дотле их и искорењивати ваља, а чизноверица, које често могу велико зло да је већма посао да то чини него Гласа нароУчине. О њима је много пута пиеано у ово- да за то како еам у ово зимње доба мало дој Ме листу, али докле их год траје дотле није сдео ево ћу да вам шшем о узићивању сен»,