Глас народа

23

не могу заповедати како ћете ао путу ићи, ја имам право одредити, којим ћете путем ићи. То се одмах при погодби удееи и у томе је власник старији, јер ја ако сам ти дао воденицу под аренду, дао сам ти да на њој лед.еш, а не да је на ватру ложиш. Још је власник и по томе старији одуредника, што власник, ако су новине политичне даје кауцију, јемчевину. Он јемчи да се неће у новина против закона радити, а ако се уради они не само што осуде онога, које је писао него и онога чије су новине. Писца затворе а власника новцем оглобе, као што је пре неки месец сарадин Заставе Петровик осуђен и седи у Вацу а од кауције узело се три стотине Форината или се морао други новац послати, да кауција пуна остане. Опоменусмо мало час сарадина на листу. Уредник неможе доспети сам да све уреди, нарочито де су новине велике и излазе сваки дан, па богме и пре и после подне, ту мора имати иомоћи и тај помагач, који мора бити сталан, зове се сарадин. Који са стране у новине пишу ти се зову дописници. Дописник је редован, ако редовно у лист пише. Редовнима дописницима ее плаћа нарочито код већих новина, које имају у свакој већој вароши своје дописнике.

Редакција по томе излази као каква влада државна, која има на све етране своје конзуле, своје заступнике и извештаче. Кад уредник или сарадин што напише то се однесе у штампарију и тамо се слово по слово сложз. Кад је сложено пошље се у редакцији, да поправи, ако је слагач што погрешио. Веће новине имају свога поиравача и тај се зове по латински коректор. Кад је све попраљено, онда се мете под машину да се штампа и тај, који удешава ту машину зове се машаниста. Кад је штампано онда се преда другом, који разашиље новине на све стране и тај се зове експедитор а његова канцеларија експедиција. Ко дакле не добије овај или онај број листа тај нека га иште од експедиције или као што се по новинарски вели рекламара. Ва рекламацију неплаћа се ништа, него се оде на пошту, ови имају труковану рекламацију и само им се каже који бро) фзли, или сам човек иште управо од експедиције, али у отвореном писму. Још нам остаје да речемо да је Фактор старешина у штамзарији, над машинистом и слагачима, Ко хоће да му се што штампа а то неће доћи у новине, тај нек иде Фактору и с њиме уговара, и с тиме смо понабројали што држимо, да ради свог управљања није згорег знати.

БАБА НАСТИН КВАРТИР.

приповетка VII. Дворска башта у Карловци је лепа и кад није недеља, а кад је недеља па још леп дан онда да је пољубиш. Цвет, зеленило, песма, цвркут, ромор — живот на еве стране. У дворској башти нема оних тајанственчх еуморних засењака као оно на мести у каменичкој башти, она је ведра вееела, као да није калуђерека. Дрво, брдо, доља, све је то њежно, поверљиво. Нема висине да те врат ааболи, гледајући јој краја горе, нема дубљине, да те несвест ухвати, кад се над њу надвириш, ту немаш стрепити и дивнти се, ту можеш само певати и играти. Питомост та еасвим те разњежи. Ако си љут, иди у двореку башту одердићеш се, ако си леден мрзовоља иди тамо разгрејаћеш се. Ниси ли никад заљубљен био иди у дворску башћу заљубићеш се, а имаш и у кога. Акоје игде пристала лака тица уз зелену грану, то је у Карловци девојка уз башту. Или је башта тако лепа, што су Карловкиње тако лепе или су оне лепе, што је башта лепа.

Вашта и девојка, то је срце и душа. Цвет и мирис, мед и слает. Има у дворској башти стаза, која се тако лагано спушта доле, да кад по њој идеш изгл@да ти, као да те сан вата, те ти час по час изађу слатке слике пред очи, овдв ружа, онда крин. На савијутку таке стазе ееђаше у седници једној млад господин. По томе како му шешир лако на глави стоји, како му је марама нб уредно али мило на врату везана, вјјдшп да је ђак. Доста је то већ, што је ђак, падаје интересантан (занимљив) али он беше леп ђак у најлепшем добу, двадесетој години. Он сећаше сам, руку је наслонио на чело и пустио се у дубоке мисли. Поред њега пролажаху млађи |аци, скидаху капу и називаху му срећан дан — али он им неодпоздрави; пролажаху и старији људи, грађани Карловчани, нерекоше му нашта, јер би то по њих понижење било први се јавити ђаку и онако му често невраћају ни кад их он најпре по-