Глас народа

Мало било, дуго не трајало и ми се почеемо озбиљно за бој прилрављати. Војводе урекизаше војеку и народ. Ма емо једва чекали, де се с' Османлијама побијемо. Трубе дадоше знак, да се крећемо и нама поче срце јаче бити; а и како неби, кад се ту решава будућност наша. Бође своје чете поведоше напред, храбривши их овимречима: „Јунаци! До вас сто- I ји да победу задобијете! Будите Срби! Оетите се наши стари! Сетите се да цела Јевро1?а на вас гледа, да види да ли сте достојни потомци славних прадедова и да ли заслужујете слободу! Свтите се напослетку, шта ће од вашн жена, оцева, сестара и деце, шта ће од народа српског бити, ако уетупите, ако подлегнете! Благо оном, ко у овом боју за слободу заједно са евојом браћом падне; а напротив тешко оном, који браћу своју у нввољи оетави — изда! Зато напред јунаци! Олобода се против тиранства бори. Олобода ће победити, тиранство мора паети!' 4 „У бој, у бој!" заори ее еа свију страна. Већ одавна сам желео, да се са Турчином побијемо и гле, сад ће ми се та ватрена жеља и испунити. Обе војске —■ и турека и наша кренуше 1 се једна против друге. Топџије се већ спре-

мише да опале. Ми појуриемо на еуерет Турчину, који је од нас само још неколико корачаји удаљен био, Вође викнуше: „Јуриш!" „Држ ее Турчине!" повикнем ја, јурним напред, истргнем мач и — — „Драги господине, сунце је већ одавно одскочило, а ви још не устајете!" рече ми I стари слуга Данило. „Шта је? запитам ја, тргнувши се из сна. Крај постеље моје етајаше мој послужитељ Данило. „Где сам ја, Данило?" запитам зачуђено „зар ми несмо на Косову? Данило, што стојиш, оружја се лаћај, напред јуриш," „Драги господине, ви сте у својој соби, а не на Косову; ви сте збуњени, мора да сте болесни, кад тако говорите. Добро ће бити, ако у постељи останете, а ја идем да вас не узнемирујем!* и Данило се удали из собе. „Да, ја сам болестан, ја незнам шта говорим. Ох, ох, да горког подсмеја! Дакле је то само пуст санак био ? Оно одушевлење народа! Она слога! Коеово! Турци! Ове је то дакле само сан био? Зар није ерпеки народ и на јави тако одушевљен и еложан? Зар неће већ једном покушати, да се отрееејарма туђинског, да извојује себи слободу?!

а д ж®

IIIТ А БИВАПО СВЕТУ. 5 подгоричком сукобу Турска је попустила и пристада на то да Цриа Гора на своме земљишту иепитује оно Црногорце, за које се сумња да су били саучесници у подгоричком покољу, но то Ке се чинити пред једним комесаром Турским. Турска се обвезала да Ие све кривце погубити а да покаже да хоВе мнра наредила је да се вратн натраг војска са црногорске и арбанашке границе. У тренутку кад се мислило мач потеКи, телеграмсала је Црна Гора Србији иштуЕи помоК. Тога ради држан је савет министарски и као што се чује да је пуко топ са Цетиаа брат би му се са Београда одазвао- Но ако се ствар за време утишала још није веровати веродомним Турком, а онда што бог даде и среЕа јуначка. — У скунштини кародној у Београду која је 14. о. м. продужена нодаео је мннистар војени предлог да се одсадаслужи у стајађој војсци две године. Енез је наименовао бившегпредседника министарства Мариновића за свога посланика на скупштини. — Министар ЧумиЕ одстунио је. Држи се, да је с тога што је кнез МариновиКа наименовао за кнежева посланика у скупштиии. Изгледа да Ее сада ГрујиЕ с Мариновићем склонвти ново мипистарства. — Посланик ТриФунац питао је Министра нросвете зашто је укинуо словачжу гимказију. До сто телеграма добио је од Словака жоји му захвалише на томе. Он Ее поново данитамипистра зашто не допусти да се нова гимназија отворн. Надају се укинуЕу Словачве Матице. — На сабору у Пешти води сз раеправа о порезу новом, бдкзу стотипа прнјавпло их се да говоре. На сваки начин да

ће се повишица примити, јер сваки говорник признаје датреба земљу из иропасти избавити, а ниео пезна друкчијег него намет на вилаЈет. — Републиканска странка у Француској скупштини победпла са једним гласом. Р А 3 Л II Х 1 Н 0 С Т II. — („Застава,") је забрањена за Србију. — (Гарибалди,) је приспео на сабор талијански у Рим. Народ га је дочекао таком радошћу, да се описата неда. Гомилама јурнуо је веговим колима, нспрегао му кон.е и возио га кроз варош, Краљ је послао свога ађутанта и две компаније војске а варош свога градоначеонииа. Гарибалди носн своје хисторнчно одело у коме је војевао: црвену кошуљу, бело јапупџе око врата шарену мараму џепну. Еад је у сабор ушао иположио посланичку заклетву носланици га поздравише усхићепи усклици. (Матици ерпокоЈ) однешене су књиге рачунске у суд ново садски. Тужено је да има проневере у новцу но суд је пронашао да нема. Да со извиди тужба против Матице одређен је за комесара владина повосадски жупан Флат. Фебруара 24 састаје се главна скунштина Матичкна да репш о томе што министар наређује да се Матица сели у Пешту.

0 Г Л А С. б Д Еоме треба на неповрегна добра по 6% под најбоуИмИШ љим условијама, нека сс обрати само једном коре сподепц-картом на „Општи црометнизаводуСентомашу" (82. Ташаз.)

ВДАСННЕ „8ЛДРУГА ЗЛ СРПОКУ НАРОДНУ ШТАМНАРИЈУ." — УРВДНЖ ПаНТа ПоПОВИћ. Српска вародна аадружна штамарвја Новоио Саду 1875 год,