Глас народа

42

ЦРТИЦЕ ИЗ ИСТОРИЈЕ. ОД Светозара Савковмћа. Ј Е Л И Н И.

На земљи нашој није свуда једнака топлина. У једном је крају топлије а у другом хладније. Како је земља округла, то ова топлина или хладноћа н>у свуда у наоколо опасује. За то се и каже, да она има хладан и топал појас. У среди међу хладним и топлим појасом није сувише хладно а нијв ни топло. Ту је и топлина и хладнока — умерена. За то се тај појас и зове умерени појас. Као што је у овом појасу топлинаи хладнока, тако је и све друго умереније, саразмерније. У хладноме појасу биљке су малене, кржљаве, а и од животиња могу само неке да опстоје. У топломе појасу биљке и животиње и у опште живи створови веки су и незграпнији. У умереном појасу све је осредње, све је у средини међу кржљавостии незграпности. Што важи за остале живе створове, то важи и за — човека. Ако се становници хладнијег појаса и развију, изобразе, то бива више делимице и једнострано. У њих се више развије и изоштри умна енага, разум, него ли срце и осећање, које им остане хладније, леденије као и поднебље што је. У топломе, жаркоме појасу врела Је, усијана је крвца људска, онако исто, као што су усијани сунчани зраци, који човека обасјавају. Ту срце и осекање превагу добија, а разум и размишљање мање, слабије бива. Ово се најбоље види из песама у становника хладнога и жаркога појаса. У првих је песништво хладно и суморно, а у других пуно ватре и необузданости. Житељи умеренога појаса развијени су најеаразмерније, најскладније. У њих је разуми срце, размишљање и осећање подједнако. Они су бистрога разума али и ватренога срца. Међу оваке народе, слободно смемо рећи, спада и наш српски народ. Из његових досадањих душевних производа, особито из песама види се, да је он бистра ума и ватрена осећања, да су дакле његове душевне особине под!еднако, складно развијене. Оваких народа било је и у отаро доба, у етарој историји. Оваки су били стари — Јелини. Од природе одарени дивним телесним и душевним даровима, нађоше се они у удесним приликама, те им се особине тако развише, како се ни у једног старог народа развитиј усавршити не моговде.

Над земљом јелинском ширило се дивотно, плаво небо, које је скоро увек ведро, јер је тамо ретка киша и непогода. Топлота и хладноћа, лето и зима умерена је, те су Јелани били увек чили и окретни, не падајући у укоченост северњачку нити у млитавост јужњачку, Земља је плодна али није раскошна, те су становници јој зарад набављања хране радити морали; али та радња није бивала неумерена, но таман толика, колика је нужна за одржање телесне снаге и дурашности. Јелинска земља лежала јв на домашају Азије и Африке, где су клице просветеувелико проклијале биле. Јелинско земљиште, јелински народ таман ]е способан био, да источну образованост у ум и у срце својепресади, те да отуд дивотни, стоетрукиплодови поникну. Прво стабло просвете изникло је дакле из јелинског земљишта. У данашње доба има народа, у којих је дрво просвете већеиплеменитије, али је оно накаламљено пупољком са јелинскога стабла. Јелини су од свију народа почели тако развијати и изображавати да су постали узори за потоње народе. Од источних азијатских и африканских народа нема се много научити. Од Јелина и дан данас уче образовани и необразовани народи. Државници се и данас диве установама јелинским. Они се и данас чуде слободном атинском уставу, по коме је сваки грађанин у скупштини учествовао, судбом земље и народа располагао. Научењаци се и данас диве ФилозоФима, историцима и другим научењацима јелинеким, који су стварали и писали дела, која и сада вредности имају, која ће увек служити као извори познавању образованости људске. Уметници и данас нису кадри да надмаше јелинске живописцеи вајаре. У овим и другим гранама образованости Јелини су заиета много учинили. Но као што свака ствар своју добру и рђаву страну, као што сваки човек своје врлине и мане има, тако их имају и народи. И Јелини су иоред светлих имали и тамних страна. Ове тамне стране у толико су веће, у колико је етарије и необразованије доба.у коме она живљаху. После азијатских и африканских народа, који су тек изашли били из најеировијег, из дивљег стања, није могао ни доћи са свим изображен, са свим облагоро-