Глас народа

ђен народ, Т* ни данашњи изображени народж нисј отресли се свију сирових, дивљачких особина, а камо ли да су то учинити могли Јелини, који су живели пре својих две хиљаде и више година! Да видимо, које су биле тамне стране јединскога народа! У Јелина већи део становнаштва био је у ропскоме стању. У самој Атини, најслободнијој јелинској држави, било је више робова него ли слободних грађана. Роб у њих није држан за човека, за личноот, него је сматран као жавотиња или ствар, којом господар може располагати како хоће, коју може и уништити^ убити. Њихови најпросвећенији умови, најплеменитији карактери сматрају ропство као са свим не пјто праведно, као нешто нужно. У рату ухваКена непријатеља посећи било је у Јелина са свим праведно. Они су држали себе за једини образовани народ а све друге за дивљаке, за варваре. Отац је био нотпуни господар евоједеце. Он може дете, ако је слабо, бацитиилиубити. Матиможе дете јошуутроби утамаиити. Поред највећег пошгења, поред најватренијег родољубља било је у њих -беспримерних непоштењака изликоваца, најгнус нијих издајица отаџбине. Не признаје ли коме отаџбина заелуге онако, како би он желео, одмах је кадар прећи најљућем душманину и

■ њему противу евога рођеног народа служити, Властољубље и злоба биле су најгадније јелинске особине. Но ма да су мане јелинске оволике биле, ипак су они у свему бољи од источних народа. У ових је нечовечност и еировост још много века била. Код Јелина нећеш наћи принашања људи на жртву, сечења ненријатељских носова, ушију, руку и ногу и у опште сакаћења жавих људи, или продавања деце у ропство, нкћеш наћи многоженства и других г&дних установа као у Перзијанаца, Мисираца и других источних народа, У Јелина било је више племена. Најглавнија била су два: дорско и јонско. Оба ова разликовала су се једно од другога. Дорско је било сировије, ратоборније. Јонско пнтомије, просвети приступачније. Дорско је волело племикке установе, по којима само силније, племикке породице државом управљају, а јонско је радо имало слободније установе, по којима цео народ државом и државним пословима располаже. Дорско је племе развило особине своје по најбоље у вароши Шпарти а јонско у Атини, с тога ћемо ми у овом листу коју више реки о овим варошима и о њиховим установама, као и о другим приликама старих Јелина.

У ОПШТИНСКОЈ КУћИ. Бележник чита на заповести о бирачком праву.

По обичају изађе бележник у недељу да опомене људе да ее уписују у бираче, те по што је закон на мађарском језику штампан, узме предавање, које је др. Отеван Павловић говорио у Новоме Саду у српском новоеадском колу и почне им читати овим рвдом: I. КАКВО ЈЕ ЕИРАЧКО ПРАВО. А. Еоји могу бити бирачи. Бирачи могу бити грађани Угарске, осим женскиња, који су као такви рођени или примљени, а навршила су 20-ту годину (§. 1.) ауз то: 1. који су племићи (немеши) или стари грађани (пулгери), па су по том свом етароме праву били упиеани за бираче у бирачки списак од год. 1848 до завршно год. 1872, (§. 2.) 2. који сами или заједно са својом жвном или еа малољетном децом поседују: а) такву кућу, која је подвргнута плаћању кућевног пореза (НашШавзепз^еиег) а има бар три одаје за становање, ма да је за време и опроштена од пореза;

б) који поседују земљу, на коју се плаћа годишњи порез од 16 ф . а. вр. по чистом приходу (§. 3.) 3. који као своју властбину или заједно са женом или децом поседују кућу, ма даје на које од њих и грунтовно нреписана, на коју је одређен годишњи (киријски) порез (2ш881:еиег) бар на 105 Фор. а. вр. по чистом приходу — што чини 11 ф . 79 н. (§. 6. а.) 4. који поседују земљу сами или са женом или децом баш и да и није на њих у грунтовној књизи преписана, па на ту земљу или на своју главницу или заједно на обоје плаћају државни порез (доходарину) по чистом приходу од најмање 105 ф . а. вр. — што чшш 10 ф . 50 н. (§. 6. ђ.) 6. Трговци, Фабриканти или занатлије, којима је разрезан годишњи порез на чист приход од најмање 105 ф . а. вр. што чини 10 ф. 50 н. (§. 6. с. а.) 6. који плаћају годишњи порез најмање од 105 ф . ау, вр. по првом разреду 26. зак. чл. *