Глас народа

ДОПИСИ „ГЛАСУ НАРОДА."

Н. Кнез, 30 Јан. — Да се внди како је Србвну у овоме месту молнм вас, ди саопштите ову нашу жалбу епархијској конвисторији. „Ми најпонизније долеподписани, жоји станујсмо у овом од постанка н по имену Кнеза иам бабајка овејаном српском месту, дочевасмо данастешЕавремена ,допануемојадаи в *невоље, однаше браВе Романа; докле ми моламо власти ва помоВ, дотле Ромави отеше нам нашу старусрпсву школу и заједвичку мешовиту сву школску земљу и башту; закинуше нам млого од старога црквенога реда, вреведоше већ млогеод наше браВе иједнако још прева^ају по ког несвесног и у овој деобеној борби сусталог нам брата на своју страну, и ако тако н даље устраје без сваке вапреке од стране власти, сва Ве нам од пра^едова у аманет заоставша добра Романн присвојити; а где нема добра нема ни живота и накои нае заостаВе само тужан свомев: да се овде србину на невољи нико упомоВ нена^е! Ца ни тога присвојеног блага нашег још ни|е доста Романима, него прегнуше сад, да и ону српску веру и утеху у нами угуше којом нас је мајка одојила, да српски свеци Србину помажу! Нама је и сад још драга и мила успомена, која нас подсеВа, каке наши старн у тихој побожности светковаху тужна дана Вндов-дана, мајку АвЈредију, наше свете Браљеве и светога Саву, па се и ми држасмо тога лепог нашег обиадја, а особнто о свет. Сави било је код нае увек од како памтимо, велика јутрења и света божија детурђија као ма на који велики празник, јер има и га њега књига и икона да се поје и ведича као ма који други велики светац. Тако и ове године урамисмо ми, спремисмо се и готови адкавмо, да нас ввоно побове па јутрење, — веВ прошдо беше пет сати, обично време звонења о ведиким нразницима, нроЈе и пода на шеет, ад никако да звони, издазисмо на двор, прнслушкивасмо, ад све још глуво доба, — тек ив даљине из окодних седа Варјаша, ЕетФеља и Мад. Беиерека чуо се тихи раздегајуБи се гдас мидозвучних звона и потмудо одјекивајуБи тутањ

тонова, а нама тешки камен пану на срце и уздахнусмо из дубљине душе наше, помишљајуВи: Боже бдаги, како сето дивно слави свети Сава по другим местима, од уранка нреко целог данка, а код нас још така глува тишина влада, као да смо одључеии од осталог света и као да ми нисмо |еднокрвна и једноверна браВа са тим нашим суседима, што тако лепо светкују дан светога Саве! Но и мине могосмо срцу одољети, но поврвисмо са свих страна и упт« тисмо се и без звона ка цркви, ал црква наша затворена Еути, и учини нам се као да тужиа и суморна опдакује нашу судбину и као да нам збори: еј Србине шта си дочекао, у Павловој старој кнежевини, негда лепој твојој дедовини! А нама од тог утиска да препукне срце у грудима. Чекасмо око цркве читав сат на киши и вими, е да Бе се попо можда предомислити и доВи да сдужи. Ал ташта је нама нада и такање било, прЕвењака нема, попе нема, јутрења нема, и кад разабрасмо и разумесмо да капелан неЕе да сдужи, а ми онда никуд нн камо, но стегосмо срце у грудима, у души кипеВи гњевом н гушеВи се тугом и жалошВу, разиросмо се својим куВама. Тако ми ове године не нмасмо светога Саве, јер романскн свештенив капелан, коме је у чреду пао, није хтео служити. Још емо и то дознали, да тај капедан у српеком протоколу крштених, своја крштења ремански уписује. Стога најпонизније молимо велечасну епарх. Конзистррију, да изволи овдашњега пароха и еина капелана му наодговор позвати: вашто не служише о светом Савн иза итотим и подобним поступањем, одступају од бМив ^ио — а дојакошњег реда којн се записником делегационе комисије од год. 1872, до коначне деобе обдржавати налаже, и да ее они у границе ввања свога сузбију и на тачно вршење својих дужности у будуВе строго упуте. 0 најдубљнм високопоштовањем остаземо и т. д. У Кнезу 19 јануара 1875. (Сљедују 83 подбиса.)

СТАРА КАЧАРА.

Оред еела К. диже се пуста дрвена зграда, на звана „стара качара". Сељаци зазиру од јер веле ђаволи с њом баратају. А старе баке, кад би поред н>е прошле, из свег срца трипут би се прекрстиле шапкући: „Буди бог с' нами". Скоро сваке ноћи, чује ее у њој као да неко клобара. И нема сумње, да то ђаволске т раге раде. Храбри момци завервше се једном, да морају дознати, каквих зли духова у њој има.

Сваки

се наоружао; који ножем, сикиром,

вилама, грабљша, косама, једном речи шта је ко зграбио то јв понео. Јуначки уђоше унутра, а кад се зачу она тајанствена лупа, претрнуше, испусткше оруж|е, па безобзирце — беж. Бадава немож' се човек с' ђаволом клипка вуки. Ди је село, прело, ди се екупе праље, шваље, да мало „прокеретају" по крчми и сувача, главни се разговор води о „старој качари". Стари д.уди потвр|ују, да еу то душе