Глас народа

ШТА БИВА ПО СВЕТУ. — ОФенхајм, који је био тужен да је преварио државу, кад је жељезниду, градио, прогдашен је од суда у Бечу, да није крив. — Енез Црногорски јавио је конзулима у Котору пСкадру да распра подгоричка јотп није свршена. Од на смрт осуђених Турака побема су и посдедаа троица. Посланик руски Пгњатијев имао је због тога са турским министром жестока разговора. — Нови су министриуЛешти ово: Бар. Бела Бенкхајм председник и минкстар око кравеве особе: КоломанТиса минист. унут. дела, Коломан Сил Финансије, бар. ЈГајош Шимоњитрговине, БелаПерцел правде, ТомаПехп (Пеши?] комуникадије. ТреФорт Сенде и гроФ ПејачевиЕ остају.

РАВЛИЧНОСТМ, (Како ов лепо даду хуље ухваткти од паметна оветаО Једном сељаку украду најбољег коња из кошаре. После нееолико дана оде тај сељак на вашар десет миља далеко, да купи другог коња, јер му јепрека нуждабила за орање. ИдуЕи кроз вашар коњски задиви се кад опази свог рођеног коња, што му је нестао пре неколико дана. Он га ухвати за удар и повиче В ово 1е мој коњ! пре четир дана ми је нестао". Ти се вараш, пријатељу", реЕи 1е продавац. „Тај је коњ у мене веЕ више од године дана. То није твој коњ; али мож' да је налик на таог коња." Сељак брзо поклопи коњу очи рукама нак Ее запитати: „е добро! кад велиш да је тако давно у тебе, дедер бога ти реци ми, којим оком невиди?" Овај, што је доиста коња украо, али није баш мотрио да л' је коњ Еорав или није, нађе се у великој запари незнајуКи [ шта да ревне. На послетку уздајуКи се да 1е погодити рече одважно: „левим оком невиди". „Писи погодио, пријатељу,, реЕи Ее му сељак. „А! јест', кудсам сеја део; та десним оком невиди! да! да! такоје." Повиие са свим поуздано коњокрадица. На те речи отклопи сељак коњу очи па Ее реЕи: „Е! сад је јасно, да си ти лопов и лажа. Погледајте, људи, овом коњу невали ништа. Здраве су му очн обадвоје. Ја сам њега само за то питао, да га ухватим у лажи и да краЈЈу обелоданим". Све вашарџије у на около повичу: „тако је, брате, тако је! ово је лопов и лажов! Коњ је твој, води га". На то наи!ју и датови те отерају коњокрадицу у затвор а сељак лепо одведе свог коња куЕи. (0 Султановом раоипању блага) пишу, да је прешло сваку меру. Он има скоро толико жена колико и Содомон, само нема вегове памети. Обале боспорске покрио је сгоростасним палатама, које најбогатије украшује. Ту скоро тумарао је по читавом свету један његов посланик да пађе највеЕе и најскупоценије лонце за цвеКе. Деведесет и четир чинија разних ђавонија износи се сваки дан пред Султана, који увек сам једе. У својој штади има 800 коња. Новац узајмљујс на највеЕи интерес, и да плати питерес прави нове и нове дугове. 1862 године имала је Турска 110 мидиона Фор. доходка, а сада јадан народ, а нонајвише сиротиња раја, даје држави 180 милиона. До кримског рата, није Турска имада никаквог дуга а саде има хиљаду пет стотина милиона, за то је дар Адександар ј^авно рекао; Турска је свршила, чим јој нико не усхте датв новаца у зајам. (Сироти доктори.) Кад је хинески цар умро, разасло је најстарији Мандарин по свој земљи овај тедеграм: Данас је цар умро. На место му, долази његов син а најстаријем доктору одрубљена је по адету пашем одмах глава. Кинези плаЕају доктора док еу здрави, а кад се поболу бију га но табани.

(За судце у Хрватској и Славонији) расписан је стечај од 21. Фебруара (5 марта.) о. г. (Девојка на стражи.) У Кашави ово дана беше један солдат између 10 и 12 сахата ноћу на стражи. Он беше вереник девојци некој, која је чекада на одпуст његов, па да се венчају. Зима је у Кашави јача но ова доле. Војник се потужи вереници, а ова узме његово јапунџе и пушку па стане на стражу, а веренику рекне да отрчи у оближњу крчму да се огреје. Овај оде но међу тим се стража мењала и нова стража затвори женског стражара, а по томе и вереника јој, кад се вратио. (Народни учитгљи пештански код Деака.) Ово дана беху учитељи пештански, да моле Деака, да се у законски нацрт за пензије учитељске узме п тај §. да они, који више улагалн буду, могу и веКу пензију од 300 ф . а. вр. добити. Деак их је љубазно дочекао одобрио им је што се за бољак свој старају од кога иштемо добру радњу, морамо му дати и добру нлату, па је том приликом преповедао како је оп позиавао учнтеља који је имао на годину 5 ф . а. вр. те патеЕи се увек здовољан био и децу тукао. Дође испит годишњи и он пре распуста запита децу имали који од вас да није што од мене добио? Једно дете устане и рекне: ја. Учитељ га изведе папоље и одвади му некодико и дода: тако и мене твој отац части. (Шта је то?) Млекарица доносила је за 2 ф . а вр свако јутро редовноједну ходбу млека. Госнодар шаљивчина рекне јој, даон неЕевишемлеканегонека долази за2ф.свако јутро и каже: добро јутро и оде на траг. Млекарица пристане ади не издржи ни десет дана. За два Форинта месечно даје 30 одби мдека и додази редовно сваки дан, а да недаје млека неможе да додази редовно ни десет дана. (Протеривање учитеља са стране из Босне.) Везир у Боснж наредио је да сви учитељи са стране сместа иду из Босне, н да се по свој земљи мора учити турски језик. (Иотурчило ое 1874 г. у Босни) 1173 које мушкиња, које женсЕиња. (Ешкуција несме дирати у плату учитеља) на народним и грађанским школама, у дољној Аустрији макоме они биди дудни. Ово би требадо и у МаџарскоЈ да закон буде. Буд је тодика плата да једва за лебац залеже туд и да се закида. (Не играј се саоружјем.) Уједном месту уБачкојдаде неки човек једном кадФИ двоцев пиштољ на поклон, рекавши му да је празан. Исти кадва метекапсду наједну цевод дипноља и опали из несташлука на слушкињу. За тим кад боље посмстри види да је једна цев пуна, И да је на њу метуо капслу убио би с' места сироту девојку а себе унесреЕио.

Еао тужни отац рзњенки срцем својим изјављујем овде најтоплију благодарност моју: Митровчанама: пречает: г: Проти Уг М: и парох: Свештенству: благород: п велепоштованим гра^анима: г: Јчитељим«-, уопште свнма исвакоме, који по ХрЕшЕааској љубавз — при погребу моје миле кПери Еатарине удате В: Маркое;Ш саучаствоваше и отличну почаст учиннше до мрачнога гроба испратативши је. У Батајницн 6: Фебр: 1875. Охалос&ени стац Арон 1)укић, парох.

вмсник „задртга ад отпоеу еагодггу ттдмшЈРИЗТ.® — тдннв Панта Поповић.

Орпска народна чалружва шташпарија Нововге Саду 1875 год.