Глас народа

79

!Грвн дан по новој години елегсше св 13, словож трпнајс® скупштинара црк. да „ц р е в и д е" рачуне туторове и да „наредв" како Ее постаром да остане све. Где у месту 30 из.братих скупштинара, и преко 450 бирача способних постоју ту хоће 13 добри људи да обаву онако из небуха и првгдед рачуна, и обнову или, потврду као што рекоше и тутора и општине! На глас овај — поднесу изабраници бирачки писмен позив — и предлог председнику да, пошго је перијода шесто годишаа скупшт. истекла овај, — са одбором нов избор нове екупштиие у смислу закона обави. Овај их поднесак задржи од узшшљеног дела — и по кратком шеврдању пристану на предлог бирача, изразу се, да се скупљени сматрају као котаеренција бирачка, и ту се углави, да постојеЕем одбору црк. дода се неколико бирача у помоЕ за обачу избора. Одбор учинипопис бирача, закаже дан избора, све учини у смислу закона. Мејрутим до 50 свесних становника и бирача, осећајуЕипреку потребу да је нужно, на управу како општине, тако ицрк. имања изабрати вредие, поштене чистих руку људе, скупе се на два дана пред избор на договор, ту се сдоже на која Ее дица сви једнодушно свој глас дати; и ту сеудари првитемељлепо1 српској слози, која беше за читаво по столеКа растурена, сарањена, од рођепих синова српских, ал' лакомих себичњака, а понајвише са худог понашања једног „старог" који попује од одкакоје, само раздор, и служи, мешто добру по позиву свом — за свој КеФ, само сплетки и злу опаку. А, кад овај „стари" карон виде, да хоће да засијне потавнело сунце истине и правде, поштења и лепог напретка, а он потеже по селу, по љутој зими и глибу каљавом, те наговарај људе „не бирајте капуташе," и удари хулити њему само знаним начином све, шта је честито, и све што је зановљено народним сабором. Залуд труди, људи упутише „старог" да евоју службу служи кад је оздравио, где дотле непоуздана крока беше. — Тако рекоше и још додаше „Ии Иемо чинети по задопу и души, а све у љубави и сдози." Дан је избора, скупљају се бирачи; муте се очи у старих одборника, „стари" се устумарао шурује и, гле мудрости, да би се зар тргли бирачи иповукли куЕама својим, — ту пониче гле непосејан учитељ дачита законкоје бирач, коли не. читао је шта је хтео, а тумачио је како је хтео т. ј. како је упуЕен од „самодржне комисије" која би рада до века да влада, Није чудо људи сдаби, а подгрејани „старим господином — да недаду до капи могуЕности. Бирачи из разлога што је рок свакој рекдамацији истекао — а. и зато што тај старовољни одбор рекдамацију писмену, против подпредседника скунштинска као криминадисте, као закасаену веде — није примио, пређу на дневни ред, т. ј. заишту љих по закону ауждних десеторица гдасање. Гдасање одпочето. Живо се ради. Што но реч „Секу Турци секу и хајдуци" пишу етарци пишу и мдађенци, обе војске љути бојак бију по закону уставноме. Дахијска је мала чета, чета мада, обеЕање веље; недајмосе! ИзгубиЕемо се! ако нам цркву — узмеду нз руку Омисдидн су новце цркв:) ал' галуд мука, слаба рука дршЕв зар с' аманета ту^а. Бистро око, чело ведро у честита света, куд камо велика веЕина бирача верна задатој на збору речи, — непомично славно задатак свој врши. Хитре руке чисте, — свежа душа ведра. Поштење и истина и овом придиком сјајну одржа победу. Гдасање је трајало „одјутра до мрака" тако реЕи, и није та стара странка улагала икаква протеста, но се очајанички борила, да се одржи, и истом онда, када је нова скупштина проглашена а главари чете заваране, дигоше се на тужбу. Да су они сели на столицу — „по закону би" и га њих избор текао. Ал' су пропади и где живи остали! Те рекоше сутра дан хајдемо браЕо г. Проти, одма да до!)е наново да бирамо, и вотираше једногласно десет воринти дцјурне нату цељ. И ово је мудра управа оног истог „старог". Непоможе овај корак. При-

скачн обмани „казао је г. прота да недамо, — да непредајеио, пишта," док он недо1је. Тужба се гради, људе подписују који незнају — нашто, јер се такови позивају који Ее слепо веровати бог те пита где скованој „инштанцији", ишли су г. учитељ чак у друго село да направе ту дерну тужбу. Неда бивши председник ново избраној, конституираној, и ход епер. власти пријављеној скупштини списе ни рачуне, ни он, ни тутор; тутора зар случајно похарају и однесу приличну евоту цркв. новаца (: овај се дан два пре пијан хвалио како има дуката и т. д.:) тутор живи у надежди да Ее му ту штету св. црква опростити. Одбор тужи под. вдасти обојицу зато што не предају рачуне, — ови зар запдетени као пилад у кучине, траже заштите чак код владике. Шта ће сад бити то само ваљда вогош, моја, ба'ба зна! Овде би могао бити крај овој приповетци, ад' кад сте ме слушали довде допустите да кажем и узрок зашто се држе тако чврсто св. цркве, односно готовнх новаца цркв. ти „стари" кесомузи. Моја, стара скупштина закључи, да председник носи у бечејску штедионицу 2000 ф , — Моја честита негда — старина, зар по одобрењу, двојице ли тројице, мете једну хиљаду у штедионицу, а другу у свој џеп, те пошири свој салаш за ову, — без, чујте добро, да му је овај зајам одобрен. До избора, а тешко и данас даје вратио; — овај се човек јако одупрео и овај је ишао као што кажу владики да га заштити од „јеретика". „Стари господин" нашао је недавно за нужно од једног „хаузирера" куиити три одежде, и чрез тутора у готову новцу са бљизу 400 ф . исплатити, без закључка скупштинског и без потребе за цркву. Одјејанија довољно је у цркви, али се тако хтело и тако је било. Онај првп као председник човек богат узео је 1000 ф . док сиромашнијим људма није се могдо помоЕи са 50 до 100 ф да им чивути коње кола, да, и сам кров с' главе непродају, и чеето огњиште им раскопа се. Овај други харчи новце своје вољно на непотребне ствари док јецрквени крЈв трошан тако да је после сваке кише пуно воде на цркв. тавану. Сирома човек моли 10 — 20 ф . да зарани породицу своју ал' му тутор вели: однео је мој а, рано — председник новце, да лицитира јарош; напротив ставља се на протокул' „знамо да неЕе вратити ад' Ее мо да дамо" и тако учинише ти стари скупштинари и дадоше новаца у зајам на неврат, — ро^аку „старога господнна" газдарице. Таки су ти што их људи нехтедоше и у кдонише са управе, и то су ти што хитају на тужбу проти и владици, и ти Ее бити од бирача свију и од њима мрског или мрски „капуташа" на „керну" достојно дочекани, и питаЕемо се пред изасданством којег тако жељно очекују, за деда и недеда, и видиЕемо чије Ее поштење, чије Ее око у сунце истине, отворено погдедати. ПитаЕе мо тог „староггосподина зашто деце пуни бирцузи беху (не само момака и девојака него у нашем седу и деца од 12.—14-те године похађају бирцузе и мушка и женска) на крстов дан у очи св. богојавлења кад се вода свети у бирцузи покрај свирца грехотно банче, — зар је господину прече против два три „капуташа" што их је свега независних у месту, — нрост народ распаљивати, него св. црквуибдагонаравијепаствесвоје чуватикадјевеЕ старешина уцркви.0 ад' старигрешник —■ није сејао свог века, бољег духовног семена, — како је сретан да је доживео лепи пдод. Ал' стани стари дошао си садбашна прави „керн". Ави браЕо бирачи који сте прегнули да се отресе село општина, најгорег зда несдоге, и себичњака па управи општег добра, будите људи изтрајни, најпдеменитијаје борба у животу човекову борба за поштење. ХоЕемо и ми „истрагу" наравно не једнострану <— а том приликом Ее мо говорити „ни но бабу ни по стричевима, веК по правди Бога истинога". %