Глас народа
80
ш©джж»жж« ТАКО С Е ВАТА. (Догађај из 1848. године.)
Ту скоро изашла је у Пешти једна кшижица, коју јв нааиеао човек, без кога 1848. године у Маџарској ништа важније догодило се није. Из те књиге ћемо да преповедимо ово: „У Италији, тако пише тамо, нвје ишло најбоље. Радецки је искао војске; али од куда ће бечка влада, да му даде? Онда С9 диже Баћани. (Баћани је био о= нај министар председник, који је 1849. године у Пешти етрељан.) Он сакупи цело министаретво, каза, како је Радецком тешко и како је у опасности великој и предложи, да маџареко миниетарство пошље једнога министра краљу з г Беч, и да мупонуди, да Маџарска пошаље помоћ аустријској војсци у Италијиито запрвимахкроз4 недеље 25.000, под тим условом, да краљ призна нове законе у Маџарској. Баћани је тако одлучно и оеновано говорио, да је и Кошута за то задобио, те је једногласно решено, да еам министар председник што пре с понудом у Беч иде. Баћани је још тога дана одпутовао, но краљ Фердинанд беше као обично болестан, Он је дакле морао ићи надвојводи Лудвигу,
но овај га тек други дан пусти преда се, Надвојвода Лудвиг саслушао јеминистрапредседника до краја, и није му говор прекидао, али што је овај дуже говорио надвојводисе чвло све већма мрштило. Дуго је надвојвода ћутао, кад је Бат&њи свршио и напослетку га је запитао: У чије имеговорите ви, гроФе? „По једнодушном налогу целокупног министарства маџарског," „Ви много нудите, гроФе, — али и много иштете, пошто је његово величанство цар и краљ болестан, заповедио ми је, да сваку важнију ствар у породичном савету нашем претресем и како овај савет нареди онако да радим, притрпити се дакле господине гроФе, још неколико дана и ја ћу вас известити о томе шта је породечни савет закључио." (И данас и навек у озбиљним и опасним приликама краљева св са својом Фамилиом договарају, јер престо држи Фамилија владаочева за Фамилијарно добро те, де се престола тиче, хоће и она да говори, У.) Баћани, који се тешко борио у души, док се на тај корак одлучио, остао је у Бечу, чекајући на одговор. (Свршиће се.)
& т а а а
ШТА КИВА ПО СВЕТУ, Еаидидати за нов нзбор поелапика на сабор угарски веП се траже и јављају. У старо-Кааишком среву имапх тричетир^ међу којима СенВански судац 1јорТ)е Зака а инародносиа странкакреЕесе на рад. Вођајој је веде једне маџарске иовине Милутин ТатвЕ. Ми незнамо за другог Мидутина ТатиКа осим овога код судбеног стода у Повоме Саду, и чудо нам је да он може бити воћа у Старој-Кањижи, седеКи у Новоме Саду. У Чакову јекандидат Препелицаји. У Дебрецину министар Тиса. У Шајкашком батадијону јавља се СтратимировиН, но тује Лаза КостиИ. — У Народпој скупштини у Београду поднешен је предлог од њих 61. посланика, дакле веЕ ведине на скупштини, да се свештепици вишепута женити могу. Предлог је упућен с највећим одушевљењем законодавном одбору и назначено је да је врло хитан. — Заступницп народности држали су у прошли петак котаеренцију у Пешти, на којој пису били МидетиК, Полит и КостиК, и закључили су, да подпомажу нову владу, надајуКи се да Ке ова бити правична народностима. — Н>. Величантво се креКе 22 марта у Далмацију. У Трсту Ке се бавитн један дан. Одатле Ке у Млетке де Ке се састати са краљем талијанским. Ово је првипут, од како су ихТалијапи доби.чи да ваш Цар иде тамо. У Задар стиКе цар 28: марта,
— Гдаса се да Ее бати потврђепи опи велики зкупани, које је влада хрватска препоручида. ма да су народњаци. Који су још се незна. Р А 3 Д II Ч Н 0 С Т И. (Парастос Кости ТриФковиВу) давало је у Слатина позоришпо друштво рорђа Пелеша уз велико саучешКе парода. (Сеоска публикација.) Једном Шваби нестане опаклија. Дође у српско село, плати кнезу да се то публицира. Добошар оде пред цркву и добује овако; Људи! Овај поштени шваба (показујуКи па Јг .ега руком) изгубио опаклију. Ко је нађе нек скине јаку, па нек направи капу, пек опакдпју дау боју (Фарбу), па нек је носи као своју, јер се поштени Шваба јако срди; а Шваба незнајуКи српски, задовољан са пубдикацијом, натуче при краду добошаревог разгласа: „страФО срдим." СВЕДОЧБА. Овим истине ради тврдим, да сам од г. Угљеше КрвариКа из Ст. Бечеја као заступника Фабрике Рапове из Гепингена односно Фидијада у Њитри сејаљку од 13 реди купио, која ј. због свог изврсног квалитета и згодне употребе одлично показала, због чега г. Угљеши КрвариВу најтоплију захвалност из јавити, и »абрикат економима за најбољи препоручити морам У Ст. Бечеју 20. Фебруара 1875. Марко СтеФановић економ из Пердеза.
в1а0шк „влдруга за српсеу народну штампарију. " — угедник Панта Ноповић.
Српска народна задружна штампарија у Иовоие Саду 1875 год.