Глас народа

прекрупв једну дитру воде:) и пошто се ово мекано теето добро раемеси, скружи се у Форму дебеле погаче, набоде се површина виљушком, да се не потклобучи, и метне се у врелу пећ где се из тиха испече. Које накан овакови хлеб пробати, томке мсти сваки дан боље и боље пријати, и за кратко времене ће му се никад зажелети, да киселог хлеба потражи. На послетку морамо и то додати, да је грехемов хлеб сила здравији од обичног хлеба, лакше се евари у стомаху, боље пита него ма која друга храна, изнуђава нужну пљувачку боље него сви зачини (со, бибер, паприка, сирће и т. д.), крепи мишице, чисти

стомак и црева од слубА, & могу га деца и болнии;и добро поднети. Да о грехемовом хлебу нисмо много казали засведочиће нам сви они, којима је исти већ познат, каои лекари, који овај хлебац болесницима препоручују, — а ко врлинв његове до сада упознао није, увериће се о истима, кад се оваковим хлебом неколико недеља хранио буде. (*) У Новом Оаду, А. Ј.

* Добар грехемов хлеб пече овдашњи, са доброг хлеба далеко познати синиџија Стеван Медаковић, — близу алмашке цркве — и прима наруџбине на исти у свако доба. Кад се до двадесет муштерија пријаве, добива ће се сваки дан меканог грехемовог хлеба код каменог крста на пијаци или код Круне. —

КАКО СУ ГАЗДОВАЛЕ КОМЕС Већ наслов код евакога свесног Орбина немиле ће произвести мисли, подсећајући га на оно доба у нашој цркви, када господа Мађари, на жељу одметника неких из нашега народа, сметуше честитога старца и уведоше оно стање код нас, које од Чарнојевића па до данас, никада и нико У-/- п -/ ПЈкДЈ^. Ц151ИПЛ ШИ Д^иИСМО И опет патријару заменика, и то човека, 1848, године напојена водом са Ајдук-Вељкове чесме, али уза њега добисмо још једнога заменика, и то као супарника или управо старешину самој црквеној поглавици, кога опет од Чарнојевића па до данас ниједан патријар познавао није, Оирома ђурђе Бранковићу, та и он је онда, зарад оне власти, која у њему представљена беше, мање више као жртва калуђерске сплетке пасти морао он онда у прилог црквеној власти, а сада са понижењем потиштена старца и сама црквена власт обаљује се, да би ли се само подала прилика једноме калуђеру, да на столицу српских патријара еести може. И дође Мајтеније. — Помрчи нека места у записницима, сагоре нешто од протокола, покупи деловодне књиге од „Матице," обустави ђимнасијског патроната рад и још осим других зала и покора смету на миг овога или онога и три изабране црквене скупштине а на њихово место, преко владика, који услужно као свагда извршаваху налоге таких господара, даде друге именовати, Тако то од Новога Сада, Вршца даж' до бела Жабља дође о коме ћемо овде нарочито говорити, судећи по њему, да ни на другом месту наје боље било. Жабаљ хтео не хтео, мораде са владичанским престолницама упо-

кРСКЕ ЦРКВЕНЕ СКУ11ШТИНЕ. редо иоћи, да би само узнео славу овог господара, који а 1а Мајтеније скида и подиже, капггигује и награђује, и бутун од господара па до ратара, крст и сабљу, под истрагу ставља. И преко старешине, као проте и пароха, млађешина у истоме месту онда овлашћен а сала отликован црљеним пасом, својом вољом рече: ови 60 представља ће одсада црквену скупштину, Рече и бист тако. Почело се са славом: јело се и пило, звонило пуцало, јер случај тако хтеде, да баш о летњем св. Николи 1873. као на дан храма иете цркве, изузетно стање у црквеној општини жабаљској започе, Онда запо» чело а сада тек лета господња 1875, месеца Фебруара, дана 23, довршило се. Олава то беше до Бога милога, апоред власти живот таки, каквог га је пожелити само. Ако где, код нас се у наим. скупштини и говорити и певати могло: „што је наше, није лоше," А како и да не. Погле само, какви су то људи, све бољи од бољега. Окупштинари у цркви и школи, поглавице уварошкој кући. Ко ће с њима! „Док је с нама нашег господара" Тако онда, а сад? Цзабрана скупштина на тужбу једанајсторице противу наим. скупштине, ради њенога неуредног газдовања са црквеним иметком у испитивању своме дошла је до овога: 1.) нашдо сез да скупштине так) реВи нвје ни било, јер списак скупштинсквх чланова нвгде у записни*у прибележен није, а и иначе га нема; одбор Је дакде само постојао, и он је по нужди жажо хад претварао се и у скупштину; 2.) нашло се: да су кљунари само двапут касажурнал подпнсалн, што је дош, да се за цело то