Глас народа

време пдаБадо из руку појединога, без да је новац најпре у касу додазио, јер иначе би кључари свакога месеца при исплати касу отварали, новце вадилн, плату давали, у гаса-журнад исплаВеио спроводиди н потом подписом својвм исто потврдили; 3.) нашло се: да од 8емље, хоја опредједена на цриеио -школске потребе беше, сав новац није дошао црввеиоЈ општини; 4.) нашло се: да су чеето неке депутацнје шнљане, које у Нови Сад а које у Карловце, наравно на рачун црквене благајне; 5.) нашдо се: и таких признаница, где ничем означено није, зарад хасве је цеди новац издан, као признаница адвоката $. В. сврху 20. ф . а. вр. 6.) нашло се: да је у једној одборској седннцн председнику под његовим председништвом закључено 300 ф . а. вр. под зајан издати, што је потом он без знања. и према-подписа кључара на меЈјутимној признаницн сам узео; 7.) нашло се: да је иети председник једноме без ичнјег овдашћена 100. ф . а. вр.црквени новаца опет сам својеволао на меЈутимној признанвци издао; 8.) нашдо се: да тутори не само за 21. месец никоме рачуна предавали нису, него, да и сада још њнховн документи, везани у ввартове, нити су од кога прегледани, нитн подписанв; 9.) нашло се: да има н такнх туторских рачуна, које нико, па нн самн тутори подписали ннсу; 10.) нашдо се: да су туторн за годнну н 9. месеци од проданих свеБа само 5. ф . и 90. н. а. вр. а од проданих пешкира, без да су и један за собом оставиди, само 24. ф . 40. н. а. вр. добиди, ма да им при почетку сдужбе њихове 60. пешкира предато беше; 11.) Нашдо се: да државне две Свето-Никодске сдаве за њихово време нигде прибележене нису;

12.) нашло сег да за два стола у вредностн од 30. ф . а. вр. издати добивени новац ннгде епроведен није; 12.) нашло се: да је црква наша ва 6. месеци 16, џакова и 4. еике угља потрошила а на олај за мазањл звона 9, ф, 60, н, а. вр. издала; 14.) нашдо се: да је по протокоду венчаних 48. венчаница било, а ни новчића од истих црквеној благајни дошло није ма да су венчани венци за свако венчање од одбора еа 40. н. а. вр такоирани; 15.) нашло се: да од самрштине, којкх је сдучајева по протоколу умрлнх за њихово време свега 411. било, 203. ни удуг ни иначе уведени нису; То се све нашло, а само се 16.) ннје нашда: обвезннца од 30. и виша $. а. вр. онога, којн је онда влашћу а сада црљенимпасом отдикован, исте скупштинзке чланове наименовао. Осим тога још се у опште 17.) није нашло: да је гдегод у црквеноме мануалу означен био и мееец, а камо дн дан, кад је какав праход цркви дошао. ма да до њих у цркв. мануада досад свуда и дан и месец прибедеженн беху. Тако се дакле з&сад код наше наим. општине нашло, а код праве истраге шат се и више што нађе. Да, да, тако је то и није могло другче ни бити, јер — кад се оглаеио баба, „дај, рнбе, да поједдмо бабу," а кад се огласи одма затим старац, „дај вина, да попијемо старца." Тако дакле онда, а сад — сами ће те знати, како је. Општине пазите на своје туторе! II.

0 ВОћАРСТВУ. (Свршетак.)

4. Врло се лепо калами са исеком\ овде се пањ не процепљује никако, него се само изсвче ножем (или за то удешеним длетом) онолики изсек, колика је и зарезана гранчица. 5. У кору (испод коре) се каламе дебљи пањеви, него што су за расцеп; и овд« се пањ претестери, поравни и зарезана гранчаца се уметне (утури) између коре и дрвета (пања). Што Је год дебљи пањ, то се могу у наоколо све више гранчица уметнути (2,3,4,5, и 6). Претестерено се место замаже калем воском. Где се тешко дајв кора одбити од пања, ту се мора она одрезати као поширок кајиш У дужину толико, да гранчица наседне на пањ; гранчица се тимкајишем покрије, а све ее увеже и замаже.

Место да се оцече кајиш, може се и кора расећи онолико дугачко, колико за гранчицу треба; сад јетреба одљуснути и лево и деено као два крила , тиме покрити гранчицу, стегнути и замазати. По себи се разуме, да се гранчица овде не зарезује шиљасто, као код расцепа; него она страна, што лежи уз дрво треба да ја сасвим пљосната ; а оној другој страни, што до коре етоји, треба горњу, црну кору лепо сгуљати тако, да остане зелена кора на гранчици читава. 6. Врло је удесно и паметно облагорођивати слајапем. И дивјака и благородна гранчица засеку се једнако косо (као папак од срне), приљубе се једно другом и стегну и везивају се увоштеном ликом, крпом, рого-