Глас народа

зом или ћантљиком. — Овако облагорођене воћкв потерају врло лако, стабло буде право, дрво остане здраво и рана брзо зарасте. Но макар да се чини то проста радња, ипак је нешто тешка, јер је лако изрећи: оцеци оба двоје једнако косо и дугачко, ■— али је тешко одмах исто тако учинити. Зато се треба веџбати најпре са гранчицама простима, од зове, дуда, јоргована, багрена и другог не облагорођеног вока. — Ја дајем својој деци у школи још с јесени и преко зиме да се веџбају у косом зарезивању гранчица за спајан>е, и свако дете мора спојити још у школи неколико неблагородних гранчица и увезати их навоштеним везивом, пре него што почнемо право спајање са благородним гранчицама радити, У оваком спајању морају и дивјака и благородна гранчица једнаке дебљине бити. За оваково епајање узимају се врло танке дивјаке, које су већ као гушчије перо дебеле; могу се спајати и дивјаке, што су већ као мали прст дебеле, Но спајати се може и где нису гранчица и дивјака једне дебљине. Оа дебљим пањем може се ипак спојити тања гранчица, само се онда пању скине кора и нешто мало дрвета, таман колико треба благородној гранчици да се приљуби. — Иеки праве овде и зулце или седла (како дивјаци, тако и гранчици), да се боље -држе јвдно за друго, да се на више места додирују зелена кора, те да пре и чвршће зарасте, Да нам је слика , ја бих споменуо још неке начине, али овако одустајем од тога. Оволико је начина довољно свакоме за пролетње облагорођивање и препоручујем свакоме, да од сваког начина огледа, па ако му и не испадне прави посао за руком, нек не одустане од рада и нек не изгуби вољу за навек; као евугде, тако и овде трвба лаке руке и вештине-, а то се само честим радом постићи може. Од ових радња трвба почети најпрв спајање,

(око 40 мученика) затим расцеШ, а тек наЈпосле (кад снага у дрвећа јако потера) каламљене у кору. Ја сам споменуо овде само младе дивјаке. Но тако се исто могу облагорођавати и већ одрасла матора дрва, која неће да роде или роде врло хрђавим, кржљавим и опорим плодом. Ту је најбоље претестерити 6—7 грана близу круне, пак их облагородити (ако су тањв) у расцеп , или (ако су дебље) под кору. Тако маторо, облагорођено дрво ће се саевим подмладити, и за 2—3 године зацело најлепшим плодом рађати. —- То је најбољи начин, да се силно дивље воће, што по нашим вртовима стоји облагороди. Особито спомињем силне и хрђаве шљиве трноваче и јабуке летроваче\ њих треба одмах тако облагородати бољим Фелама, нпр : цепачом или (јабуку) срчиком. Опоменућу још нешто о разређивању воћака по времену, кад се које ради. Треба почети најпре трешпе и вишпе облагорођивати, пак прећи на крушке, кајсије и шљиве , а завршити са јадукама, Брескву зато не спомињем овде, што се она никако не прима ни једним овим начином, а врло добро очењет око св. Илије. Са самим пулама (очита) благороди се: 7. Лети, кад око Видова и Ов. Илије потече сок испод коре, ради се: очеље, којије најлакши, најбржи, најјевтинији и најблагодарнији посао. Опширније о овој радњи споменућемо на лето у листу овоме, кад му време доспе, а дотле препоручујем свакоме једину српску књижицу о томе од Др, ђ. Радића: п Очете и . Почем ће нам се због ове доцне зиме и пролетње облагорођивање задоцнити, то ипак позивам још унапред сваког пријатеља воћарства, да бар сад насече задоста благородних гранчица и да се веџба унапред на зови и јорговану свима овим споменутим начинима. У Орбобрану чисте Среде, 1875.

ИЗ ПРИВРЕД ШТА В1» НЛ.1, \ РЛДЦТИ. (ПРАВО ПРЕШТАМПАЊА УЗДРЖАНО.)

Е.

(Наставак.) Детелина сеје се стално и менично. Стално на дурашност земљв ивремена, од прилике десет година. Менички сеје се на годину, један покос с раном, а два чиста, а после тога орв се под бостан, жито, и понајбоље за зоб. Годишња детелииа може се оставити и

за траЈну попашу, но онда мора Јвчмом иамешана бити. Детелина се може и као сено употребити, т, ј. за зимњу рану оставити, посебице, а и смешана, смешана је као што реко најбоља с житном сламом, јер је љута и чврста, а слаже св јвдан кат сламе, један кат детелине,