Глас народа

и то слободно и звлене, јер она звлен продре ј кроз сувоку сламе, те колико на зелени с@ изгуби, толико св на сувоки добије, јер стока прожежену (тако звану комбост) пићу најрадије троши, и од ње се помаже. Опоменуо сам да се детелина употребљава ка о и биљно ђубрење, и од читаве сојте тога начинађубрења, најбољеједетвлином ђубрити, и то овим начином: најбоље ју је посејати по јесењем усеву:житу или јечму; и то рано

у јвсећ или рано с пролека, док се рана није стала бусити, јер ондака оке лако да је угуши. Кад се рана скине, окром добре сламе, може тежак још и један добар одкос детелине добити, после тога марву напустити, угазити, те узугарити, било под жито, кукуруз, али по најбоље за зоб или вику. Тиме, детелиним корењем нађубрена земља може најмање три године прву вре^ноет земље имати 8 Емид Чакра,

Б Е Л Е Коњске болести. Сакага (шмркељ), траје кадшто више месецн без икакве промене на коњу, који једе као здрав. Из ноздрва му цедв му се беле бале, које се неће осушити, веб се хватају око ноздрва; жљевде око гркљана отврдну, онда изи^у по кожи од ноздрва асуте снтне бабуљице, које су изпрва тврде а кашње постану меке и провале се те буду од њвх бдеде, набрекде ране, које после све дубље продиру, и кад допру до костију онда цури из њих снрдљнв гној. Од сакаге нема лека. Сакагу не добије ни једно друго живинче до коња. Да се остали коњн неокуже, треба сакагљивога коња брже боље убити, нсвечега се такав коњ дотакнути могао, добро очистити, да се униште све и најмање честице овога кужња.Тако треба гвож^е у ватри окалити или љутим цером опрати и песком отрти. Исто тако треба и амове уздице, чешагије и уларе спалити, или барем љутим цером два три пута добро опрати, и онда више дана на сунцу оставити. Стељу треба изгрнути, под променути или очнстити т. ј, обрнути, пиВу која јенад коњушницом неваља датн коњма него другој марввг. Јасле, и иста брвна (балване) треба извадити, И8п&лити, или барем све истругати и вруЕим љутим це$ом опарнти и песком орибати. „П. Пријатељ и Како се даде до пролећа сачувати свеже грожђе приповеда један Прус, којн је то видио од Еитајаца у Азији. Он вели: Китајци узму бундеву тврдокорку, просеку на њој јаму толику колику треба да кроз њу гровд ироре, изваде из бундеве сало са семеном, мету грожра унутра, пазаклопебундеву са одсеченнм комадом и залнју расечено место воском па држе бундеву на ладнон месту, но не на мразу. Корист Ло здравље* од биљака и дрва. Некн француски научењаци опазили су да се у оннмпределима, де саде дрва, која спадаЈу у врсту, што се зове еукадиптис ретко појављују грознице, шта више да је грозннце сасвим нестало тамо, де се сади тако звано плаветно гуин-дрво. То је оно дрво, од ког ; се добива лепак, којн се зове гуми, лепак тај течз

Ш К Е. с дрзета као смола нди тамјан, што се на балвани налази. ДншБе је од тога дрвета лековито и с њнме се боље излечи грознаца, него с кннином. Домовина је тога дрвета Нови — Холанд и Вандајемено ланд. Држа се да мирнс тога дрветачиннте је предео онде здрав, де се оно налази, бар је од грознице сачуван. Нешто лежи и у томе, што то дрво страшно брзо расте, чиме троши особитомного воде такодаокосебесасвам осуша земљу. Баруштиаа једна у Алгерији осушена је за кратко време тиме, што је засаЈено по њој гуми дрво. Дрво то тако брзо расте, да су са^енице, које су у стакленој башти из семена изникле, у једном месту у јужној Енглеској за годину дана до десет стопа нарасле. У топлијнм крајевнма мора још брже да расте, и тошко да у умереном поднебљу има дрвета, које више вреди.Но неда се свуда то дрво одраннти. Северно од алпијских гора презими само онда кад су особито благе зиме. Код нас пак, а нарочито у Србији, БоснаХерцеговини и Далмацији свакојако би се то дрво одржати дало. Ваља најпре покушати, па ето среПе за потнсје и подунавље, и нарочито за низине сремске де грозннца највеВма влада. Шта чини уредна дијета. У сиротишту у варопга Давенпорту има преко године до 180 деце од 6 до 16 година. Од аугуста месеца 1869. године до сад, дакле скоро за 5 година умрло је самоједно дете. То чудо, кзже томашњк лекар, да долази отуд, што је вграда, де су сирочади, здрава, добнва много ваздуха и светлости, и што је вечбање телесно н душевно удешено како ваља, а највише дијета, ранење по пропису. За све има прописа. Шта се изјутра, шта у подне шта у вече јвдв, све је то одрорено. Јело је веВином биљно, само се дваред преко недељв месо једе, нема тамо ни кзфо, ни теја, нн вина, него млека, леба, путера илиснрупа и самоједаред на недељу кромпира.Учитавомсиротишту само 4 изедена зуба дечија беше а само у једнога стреша на зубу ма да деца никад неузимају четку ни чачкалицу.