Глас народа

ТРГОВИНА И ОБРТНОСТ.

У Новоме Саду 12. Марта. Лед је са дунава огишао ирошле недеље. У нетак су две даЈе за товаре нрондовиле једна доле једна горе ма да јејош лед крајњаж доста гует био. Јучејепрва за путнике отишла горе, а данае једна долави доле. Путеви су злочестн али ипак ее опажа живљи обрт, јер су се ценге рани поболшале. Жито 1 класе 4 ф. 60 — 80 н. » 2 4 в. "20 — 50 н. Јечам слабо долази и цене нема, Зоб нежто мало боље од пре 3 ф. 60 н. Кукуруз тако исто мадо боље 2 ф. 50 — 60 и то све по бечкој центи,

Ионово молимо нашу вдаст, да једаред за свагда стане па нут куповаау на меров, јер иовако свесерачуна наценту. Пешта 9 марта. Извештај Ст. Георгијевића (СотЈоГг: Топе1ћо! 1 1т Багаг) На страним пијацама скаче цепа, а и вреие има уплива на цене. Пролећно орање због непрестане зиме неНе се скоро моГш почети. У стовариштима мало је ране а довоз је слаб а н кад се почне орање још Ке слабији бити. Шенице 89 Фун. 5 ф . 35 — 45, 82 #уи. 4 ф . 40 —- 45 на три месеца Цол. Дента. Раж 3 ф . 55 — 70, 80 Фун. бечки за готово. Јечам 2 ф . 95 — 90 по 72 Фун. бечке. Еукуруз банатски 2 ф . 90 — 3 ф . 10. н, Прој а 2 ф . 5 по 82 ®ун. бечке. Маст 38 ф. 25 до 43 ф.

ДОЛИСИ „ГЛАСУ НАРОДА."

Нови Сад 12. Марта — До пре две три године ностојала је у Новоме Саду недељна школа за трговачке утенике (шегрте.) Узитеља те школе, акосе неварам нвдржавали су родитељи уненика плаћајуби сваки по 9 Форината годишње. Зашто је та школа укинута, која трговачким ученицима није на штету бнла, није мн познато. Да сутрговачки ученици док је шкода постојала у трговачким наукама користили се, немогу тврдити, јер мн је познато да је врло мзла*пажња од стране г. трговаца на ту школу обраЕана, с тога је ваљда н укинута. Ко нзближе познаје стање и положај наши не само трговачки ученвка но и помоЕннка у доњим пределима наше државе, особито у српским трговинама, признати мора да је врдо жадоено! Еад би тео томе узрок навзЈати, моро би сва четир листа у „Гдасу народа* заузети, а то ми за сад није намера. Врло Еемо мало измеЈју наши трговачки ученика наИи, кои су барем једну вишу школу свршилн, и кои више језика говоре које је трговцу од преке нужде. Држим да би у корнст сами г. трговаца бнло, да недељну школу за своје ученике оснују, где би се исти у трговачким наукама, у књиговотству, дописивању и рачунању училн, а како идуЕегодине у нашој држави нове мере у живот ступају то би се и њима могли учити. Треба само помисдити, да трговачки ученнци нису само за то да чисте дуЕане, трчкарају овамо онамо, и да раде сто други послова, него да треба њима зв три године њкховог учења добро очи отворити, да неморају после трогодишњег мучења од мрака незнања стрепити, а то г. трговца учинити можеду. Да је недељнашкола за трговачке ученике нужна, мислим да ннко пореЕи неможе. У Ст. Томашу 3 Марта 1875. Овдашња читаоница приређује уз посте сваке недеље по поднејавно популарно предавање, да би народ и омладина и пријатну забаву и ваљану поуку добили. Тога ради пријавише се веЕ за предаваче учитељи; НастиБ,

БорјановиЕ, МахајдовиЕ и СтеФановиВ; свеЕеннк:Најинскз; доктор: ПаавшиЕ, адвокат: ГригоровиБ; а од трговачког света: књиговоЈа ТеодоровиЕ и ДракулиЕ. Предавања су веЕ отпочета; први је предавао ПастиЕ: »о великој користн јавних народних предавања, где се зла народна лече ■ где ве народ најбрже паметној поуци научи." — у чмсту иедељуговорно је БорјановнЕ о материјалном и моралном назретку н т. д. Ее свави предавач изабрати згодан предмет за поуку. — овде дакле ничега не доетаје, но да мушко и женско, богатије и сиромашније редовно долаза и слуша предавања, — пак ако само н свака стотината добра реч наЈе одзива у слушаоцу, биЕе веЕ доста вадобиввно. Стапар 26. Фебр. 1875 г. Код нас се пре неколико дана, мест. црквена онштина образовала, ал не по смислу краљ. решкрипта од год. 1868. него онако како је Еуд и воља неколицине захтевала. За доказ ево навешћу само ово: 1. У седници приликом избора, није вођен изборни записник (§. 27 кр. ур.) — 2.Избор скупштинара није руководио одбор ,(§. 16. кр. ур.) него сви присутни бирачи. — 3. Бирачинису скупштинаре „гласајуКим листиЕима" (§. 16) бирали — него јепредседник чнтао листу старих скупштинара, а скупљени бирачи викаше: „тај може бити", — »тај неможе бити". Дакле ишло је надвикивањем. Ко је грлат био» тај у стодобри, могаоје 8а скупштинара протурити кога је хтео, ма овај и неимао 8аконитих својстава за то (§. 14.) Ал сад долази најлепше. Кадсе веЕ листастарих скупштинара чнтањем исцрпела, и кога су веЕ из ње увелм —■ узели — а кога су ивоставили — изоставили, тада на место умрлих скупштинара, који иза себе синове оставише, ове, т. ј. њине сннове за општинаре узеше. Веде „био му је отац, сад треба његов син да буде.* Дакле код нас небираху за скупштинаре лица, која су на добром гласу, и позната са своје свестн (§. 14.) него код нас је то васљедно право хоје пре-