Глас народа

чише нешто читати и писати, па се разиђоше до свијету, да се лебом преране, па и својој браћи и народу евоме, са временом од користи Д& будЈ. И ја сам)едан из 10га малога броја, који се усудити на крају овога листа обратиТ 0 на родољубиво срце ваше, да ми у томе помогнете. Подписати прије 20 година остави своје рођено мјесто Дабашницу, те служећи и трудећи се у нашем свијету достанем се једне мале трговинв, коју сада у Карловцу водим, па са мојим понашанем према браћи и народу евоме стекао сам повјерења, да ме слуњски бирачи као свога заступника на впархијску скупштину изабраше; те међу осталим донесох и овај предлог „да се у селу Дабашници, из наведеније разлога, једна црквица подигне", што и скупштина једногласно поприми. За овијем кренем се ја у Дабашницу, сазовем све стаиовнике тога села, пак им разложим, како по осталом свијету и мањаместа цркве имају, па како је и школа од велике нужде. Кад би они хтели нешто саделом, нешто са грађом придонијети, а нешто ћу и ја по могућности, припомоћи, па да под једнијем кровом, начинимо цркву и школу што моји сељани са одушевљењем поприме. На темељу тога начинимо ми једну молбеницу на њ. Величанство премилост. Цара Фрапц ЈоеиФа 1. усљед које опредјели високо земаљ. заповједииштво у Загрвбу од Богоштовског Одјела, за унутарње потребв еамо 1000 Фр. а. в. Кад нам и ова одлука стиже, дођем ја опет у Дабашницу и са народнијем трудом и мојим заузимањем започнемо ми тај велеважни посао, и зид подигнемо. Али на несрећу нашу облада киша и туча те порази сву љетину, затијем болест на благо, а за овијем настане љута зима и велики снијег па те неповољне посље-

дице бацише ово селце за неколико година у назадак, и и тако се изцрпише наша главна средства, пак нам запријвчише пут нашем далњем раду ;а да и неспомињемо, стана свештеничко-учитељскога, кога смо посебно с нашијем маленијем силама градити обрекли, Из овије наведеније околности, усуђујемо се, да се обратимо на ваше познато родољубије да у интересу напредка и просвете наше, које нам особито у овијем краЈевима мањка, прискочите у помоћ, па и од стране ваше, и од вашије вриједније пријатеља а исто тако од ваљаније пријатељица, којима лежина души наука и напредак, да сакупљањем новчанијем и прилозима црковнијем, на ову велеважну и користну цељ придонесете, коју судим, да ће сваки искрен Србин одобрити.јер је нузнна, и умесна а и нашему обћему напредку намјењена. „Зрно на зрно ногача Камен на камен падача." Ова пословица нека сваког родољуба увери, да ћемо сваки и најмањи дар са особитом благодарности примати, имена пакпоштованије дароватеља, штампаће се у најпрвијем новинама са топлом аахвалношћу, а исто тако убиљежиће се у „књигу утемељитеља" и спомињати вечно, код сваке службе божје; док буде цркве и школе, која се подиже на корист народа Орбскога, а на славу и понос оније, који придонијеше, да се доврши овај просветни храм. У Карловцу, (КагМасИ;) 15. Марта 1875* У име села Дабашнице прима дарове и јамчи за точан рачун. Лука Петровић. (Овај родољубиви позив примисмо у овоме листу, да би и они којима не дође у руке нарочит позив од самога писца, могли учинити роду глас за !што их и од своје стране молимо. Уредништво.

0 СРПСКОМ УПЛИВУ НА УГАРСКУ ДРЖАВУ. предавање Бмила Чакре у српском колу. (Наставак.)

И народ је овај догађај у свом преданију ■— песми сачувао, само наравно, не сме Вук Вранковић — доцније издаица, узети Београд од Мађара* већ љубимац Краљевић Марко бије Вуча ђенерала, ослобођава из тавнице ПетроВарадина до три побратима, Обилића, Топлицу и Косанчића, разбија Мађарске катане, заробљује сина Велимира и. т. д. Вуче ђенерале даје златне интове, и друго немерено

благо. Докле по повесници напротив кнез Лазар дајућ своју кћер за палатина Гару, оће да уздржи Београд и Мачву, да се опрости Мађара, докле несврши е Турцима. За ото видимо Мађаре на Косову де се за Србинство бију, заото прогањају Мађари Гару, што је исти подлегао српскоме упливу. И о овом догађају сачувао је народ спвмен у својим грудима, јер по народном гуслару кнез Ла-