Глас народа

100

0'

зар прети Латинима, ако му неиусте Милош Обилика да ће дићи: Срба и Мађара и. т. д, « тим је обележио српеки уплив на Угарску. По паду Срба на косову, губи се српски уплив у Угарској, шга више Мађари и Срем узимају, и на саму Мачву поново срљају но иза слабог високог Стевана, указује се дурашни ђурђе Смедеревац, значајна политичка звезда не еамо за Србију, Угарску, век и Европу, јер оннебеше величинаједнога доба величина племенска, величина стручна, величина у колу мајушна, век са изнуреним српством даје правац истоку и западу, употребљујук за своје цели и Турке, и Мађаре, Немце и Млечике, Чехе и Словаке, Словинце и Дубровчане једном, речи беја полуга политичне задаке свога — српскоганарода, о кога серазбијаше бурне струје долазеке од истока и запада да поглаве србинство, угуше правоедавље. Но ђурак Смедеревац као добарвојековођа, пренаша борбу из своје земље у противничку, И у замке њему намењене трпа своје противнике — нарочито Мађаре ињине владаре, вежук се и сами Турака. Но ђурђе Смедеревац и први је од српски владара кои је тежио Угарску сасвим освојити, т. ј. ерпскоме упливу сасвиме подвргнути — а да му је од овога млого заруком пошло, садакемо се осведочити, У твчају његовог доба и отворила се права борба србизма и мађаризма ; јер његова борба са Силађи, Хуњадовци Ујлаци није била обична средовечна ритерска борба, век ту се у Угарској похрваше Србизам и Мађаризам, први је тео даље продирати, други пак томе се одупирао. ђорђе Смедеревац, био је први политичар свога доба, то је признао и римски кардинал Чезарини, те је више умљем него силом радио; а као тада бивши и најбогатији великаш у Европи, млого је и новцем чинио, нарочито код тада сиромашни аустриски царева и мађарски краљева, које му је све више и вишв политички уплив у Угарској разпростирало и учвршкавало. Ово је кроника 1 тад»шња и позднија повесница признала, а и народ у преданију сачувао, велек: Златна круно под небом на земљи Јасна звездо на МаКедонији. Повесница тврди да је његовим новцем војевао краљ Алберто, да је његовим упливом кад није могао сам постати, поетао краљем угарским Владислав посмрче, његовим новцем борио се супрот Хуњадоваца и Силађа а уједно његовим новцем војеваојеи Фридрик IV хабсбуршки супрот Угарске, давшу му дееет • реч грчка значи Детопис.

села у Штајерској у аалогу, који су јошт и доцније принадлежали Ханзу и Јергу Бранвику, а то је: Гргуру и Јовану. Но вратимо се његовом политичном упливу, кои је први основао словенску политичку солидарност, 2 супрот тежња мађаризма уУгарској. Ђурађ Смедеревац једини је српски владар кои је у први ма заиста терао само чисто српску политику, не само одговарајуку оном добу, век готово и данашњем; он је сам собом ! каовелеум ничијомпомоку стварао околности, | нуждне положају своме и свога народа наравно, колико је у његовој и његовог народа снази било; тек поздније тражиоје савевнике у Хрватској, Дубровнику, Штирској, Словачкој и Чешкој, и видимо му као савезнике Улриха гроФа целског, Искру војводу брандајског, ђурђа Пођебрадског, све супрот Хуњадоваца, Сидађија и Ујлака, који ондапрестављаше Мађариштину. Први су и активно суделовали, докле Загреб и Дубровник више посредујуки — јер к&толизцизам беше још јака препрека. А Ђурак оличено правоСЛЕВЛ>6> Колико јеЂуракупливиеао, на Угарску,најјасније се види из тога, што је он више пута угареким краљевима, политички правац давао, ма да папизам, угарски сталежи, јаке политичне партије чисто мађарске, као Сибињанин Јанка, (Хуњадије) Николе Ујлака, Мијајла Свилојевика (Силађија), супрот његовв тежња су били ; Ђурак је јако уважаван био од краља Жиге (жигмунда), краљ Алберто без њега ништа започињао није, под пољским Владиславом готово Је он угарском управљао, код Владислава посмрчета такође само се оно чинило, што је њему у прилог ишло; шта више и сам краљ Матија Корвин, син Јанков, по његовом подупирању оженио се ккеру ђурђа Пођебрадског, те није уз Папу супрот Мемеда пристао, које за оно доба и за католичког краља јако је значајно, а које се опет има само приписати ђурђевом упливу. Истина да угарска једном под Албертом и једном под Владиславом посмрчетом није помогла ђурђу, но ту није кривице на Алберту и Владиславу, јер први је о свом трошку, и првко допуста етадешки — њи, сабор, разпуштајуки, скупио војску и отишао Смедервву у помок ; а и Владисављеве није кривице, што је на сабору Хуњадо-силађијева партија јача билаод Гарв Јискре, Бранковикеве, те закључи да се ђурђу — управо Србима неда помоки. Још јаснија и силнија указује се ђурђева мок у Угарској, кад по убиству његовог зета гроФа

1 реч итинска значи заједница.