Глас народа

Улрика Целског, по његовом и Гариномнаговору краљ Владислав губи на Ракошу Владислава Корвина сина Јанковог, а Јанкова добра уступа Ђурђу и Гари. Мађарска нарочита партаја увидила јв спознала јенадмоћност Ђурђеву, но није смела без кациге на њега ударити, заото спремају му прво зета Улриха гроФа целског. Но после смрти истога, води Ћураћ угарску онда век оличивајућу се мађарску прагу процасти. Због смрти Улрихове заплете се краљ Владисл $ву војну с кесаром Фридриком, због гроФства целског и једног дела хрватске, кои је Улриху припадао. Ћурђе Омедеревац немогавши постати господаром земаља своје кћери, завадио је Беч и Будим. Чешког нанесника Ћуру Пођебрадског наговорио је, да по вољи народа и сам може бити краљем чешким, те заото и овај уста супрот Владислава. Наговори Мемеда цара турског после пораза код Београда, да напуштајук своје азшатеке провинције, освети се Угарској, одузимајућ јој Београд. У самој пакУгарској, деје његов снажни уплив деловао, поделијо је народ у два велика табора. који готови беху и ножа се доватити; у једном чисто мађарском табору стајали су синови Оибињанин Јанка, Севаз-

тијан Розгоњ, Тома Зекељ, Панкрац и Свилојевићи ренегати словачки и хрватски; У другој пакбехужупан Јискра, Никола Ујлак, палатин Гара, и Ђурђе Бранковић. Ове партије још онда борише се за мађареку пре* власт савез народа, прву заступаше Сибињанци и Свилојевци; другу Бранковић Гара, и чех Јискра;кои је с Чеси и Пољаци грдно Сибињ опустошавао. Али Ђурђе Смедеревац као велеум и своје противнике није вазда гањао, он јв своје политичке таласе пуштао на врх површине, и знао их је и у дубини мора обуставити. Прај и Гебларда иначе противници Ђурђеви тврде Д* по смрти Оибињанин Јанка и Фанатичног Капистран Ивана, поче осетно у Угарској Ђурђа Смедеревца политичан уплив растити, А по томе што измири краља Владислава на сабору у Вутогу (своме добру) са синови Сибињанин Јанка (Владиславом и Матијом) и својим зетом Улрихом Целском показа снагу своју. У овом смислу и народ га је сватио јер ввли: За нас није вика ни скакање. ВеЕ господство да господујемо, Мудра памет да паметујемо.

0 В 0

У.

предавање др. ђорђа Натошевића. (Наставак.)

У Пегас 14 марта говорено је: о сметњаиа у подиеању и држању воћака и воЕа. Прво је наведено: о незнању н невештини као сметњн, да је знања и вештине, особито ва ово просто дрхање воВака тако мадо, да оно свако врелије дете научи, чимвиди; да нма у горњим вемљама пуна села и жена и деце, који све шта око воВака треба знају, научв један од другог, и наведено је, где се то и код нас научи да. Рада око воБака је још мање, и то рад лак и господски, а награрује боље него и који. Данас се не мора више по много година чекатн, док воВка дозре, да ра$а зер има да се купе подигнуте и оплемењене младицв и то Јевтино, које одмах почну раЈјати, и препоручен је кнежевскн аавод у Топчидеру код Београда, да сви одунд купујемо. Ни онај страх не треба да је сметња, Да воВу неВе бити прође, јер још нигде досад нист УДарилв цене натраг, него ма да се [све више воВа изводи, и цене све навише иду, и наведени су о томе отатистички бројеви. НајвеВа је у нас сметња била, ®го није било путева, да се воВе наше извезе, ал сад В ДУ пароплови и паровоси на све стране. Ту је наведено да су наши предели рај за воВе, да бољих вигде нема, и да Ве наша воВа туВи сва друга на свнма пијацама. У погледу краре, која неке задржава.

те не дижу воВке, да нма лека, као и у других, и поуци и у казнама, особито, чуварима, н наведено је како се оне воВке чувају, наса$еее уз друмове. По томе је говорено о правим сметањама и ту је прво наведено за узрок, што многом насада воВака неиде заруком: што се при насади не пази на природу земаља и места где се сади ни на природу воВака, па да се оно сади, шта где приличи. Ту је равложена природа земаља и како се не удесна поправи: према ена, нремршава, нресува, превлажна тврда плиткаи разложена је природа меета: источне, јужне западне и северне стране, на равни и на брду; ватим је разложена природа воВака, најпре како све требају светлости и ваздуха, топлоте и влаге, и како без ових пропадну а с овииа напредују, а како се овим уде* шава, како се од суровнх ветрова закљањају. По томе је разлагана природа појединих врсти воВака и одношај према вемљама и местима и то: јабуке крушкв н гуње, ораха кестена и лееке, трешње и вишње, кајсије шљиве и брескве, и докавано: да нема ни зиељв ни места за сваку воБку нит има воВке за сваку земљу, него свако своје хоВе, те за то је избор ових једно ва друго од највеВе важности, ко Бе најбоља воБа и најдуговечнија дрвета. Најпосде препоручене .