Глас народа

106

НЕШТО ИЗ НАУКЕ 0 ВРЕМЕНУ.

I 0 времену у отшпе. Чудновато време, што га имасмо зимус, кога да није побудило да размишља о природи самога времена у опште. Божиа нам затече зеленило, топал и хладан ваздух киша а и олујина као и у сред лета посећаваху нас и изгледаше као да се природа преварила у рачуну, и као да је заборавила које је доба године. Само се сунце не вара. Данае, деветога Марта, оно је се родило тачно у шест сахата, као што му пише и у календару, а заћике тачно по пропису у шест сахата у вече, Од данас настаје пролеће, еунце све ближе и ближе лету дужа данв а скракује ноћи; али при свем том оно није у стању да савлада време, — погоду и непогоду — и астрономи, који умеду ход сунчев тачније да прорачунају но икаки машиниста своју локомотиву, дошли би у велику забуну кад би их запитали: Како ли ће време бити прекосутра? Врло јв велика злоупотреба, што се, предсказивања времена находе у свима календарима. а нарочито онима који су писани за прост народ , и онако врло лаковеран: И што је још стидније, сами они који их штампају „за народ, у та предсказивања неверују ни најмање, већ их просто сматрају за чланке, које морају пружити лаковерности народној, јер се та злоупотреба тера још од вајкада. Обожаоци „хисторијских стања" изговарали би се: с тога се то чнни, што је тазлоупотреба постала већ хисторијска, Наука о времену врло је велика грана природних наука, али грана, која је тек у постању, од које се засад још ни је надати зрелим плодовима. Лако је могуће, да ће се некад доћи до тога, да се време за извесно место, може израчунати на неколико дана напред, За еад је то не могуће, а што неки израчуњавају топлоту напред, обзирући се притом и на ток планета, то заслужује толико вере, колико и сваки стогодишњи календар с те стране, и та наука заслужује своје место еамо поред изнашаоца елзктромагнетскога кретања стола. И опет велимо, доћиће се до тога да се време може казати на неколико дана напред, и томе је права наука и сад већ доста допринела. Али зато јој треба велике припреме, које треба најпре да се у дело приведу. Кад би се уредило, да се кроз целу Европу, и дужином и ширином на сваких 15 миља поставе станице за посматрање времена, и да

се све оне доведу у свезу електричким телеграФима, и најпоеле у свакој станици да се намести какав научан и поуздан поематрач, тада би се за целу Европу могло сасвим поуздано предсказати време, на неколико дана. Промењљивост времена зависи од својства и кретања ваздуха, зависи од влажности и правца ветра, а узрокују га ваздушне струје, које струје преко разних предела, па се негде саставе, негде сударе, и производе тиме овде хладноћу онде топлоту, негде кишу а на другоме опет месту град и снег. У Северној Америци већ су установили телеграФе поред обала, и бродови добијају вест из даљине од неколико десетина миља, да се приближује каква холуја, с таквом и таквом брзином из тога и из тог предела, Па како је струја електрична много бржа од ветра, то они добију још за рана вест да се могу спремити за тај елучај, и кад ветар већ приспе, бродови су готови и спремни да га дочекају. Ето и то је нешто мало од онога, што рекосмо мало час за посматрање времена, Кад би се код нас подигле баш праве станице, могли би онда и више шта знати о ветру и времену. Јер наука о времену што се по књишки зове „метеорологија" ваља да се обазире с једне стране на стална правила, која се могу тачно прорачунати, а с друге опет стране на нека врло промењљива стања, која ремете она стална правила. У колико је могуће, гледаћемо да нашим читаоцима што јаеније изведемо како та стална правила, тако и она промењљива стања. II 0 времену у лето и у зиму, Као што рекосмо, има сталних правила за време, а та су правила проста и није их тешко прорачунати. Али има тако много околности што се не могу прорачунати, и што ремете та стална правила, да у нашим пределима готово никад не влада правило, већ вечито изузећа. Сталан закон времена зависи од полошаја земље према сунцу, и лако га је определити, јер је астрономија наука, која почива нанајтврђим стубовима, па и ако нам је све на свету ближе од звезда, опет ништа на свету није тако поуздано, као наше знање о току звезда, и о њиховом удалењу. Можда ће многе изненадити, кад кажемо, да се поузданије зна колико је далеко земља од сунца, нодаљина Беча од Београда, али и опет је то