Глас народа

107

тако истинито и поуздано је, да поуздани је и нема ништа на свету. Да 10 баш овако поуздано тврдимо, побудидо нас је јеД н0 питање »из народа," у коие смо питани да „поштено и савесно" одговоримо; је ли права истнна све оно што астрономија тврди, или је »проста претпоставка." На то одговарамо: астрономијска је наува најпоузданија на свету. Никакав трговац не може ни један комад платна премерити рифом тако, а да не омаши за Узоо> док непоузданост удаљења у сунчаноме системуникад не прелазипреко Узоо« V години 1874. 27. Новембра планета Венера прошла је измеру земље и сунца и на сунчаноме колуту види ла се нао тамна понизка тачка, тај се догарај збива само два пут свакога столеПа, овом приликом послужиће подне, да се удалења у сунчаноме систему још тачније и поузданије измере. Оад ћемо да приђемо сталним правилима, те да их упознамо из ближе. Земља се обрне за 24 сахата око своје осовине, а у исто доба за годину дана оптрчи и оно сунца. Оамо осовина земљина стоји косо на њеном путу тако, да је у оптоку око сунца осветљена 6 месеца на једној, а затим 6 месеца на другој, противној страни. Отуда на северноме обрту земље траје дан 6 месеци непрекидно, а нок што за њим иде опет 6 месеца, а тако исто и на јужноме обрту, после ноћи дуге 6 месеца иде дан толико исто дуг. У средини, између оба обрта, у пределу полутара земљинога из године у годину дан траје вазда дванајест сахата а и ноћ толико исто, док су у пределима између обрта и полЈтара, кроз целу годину и дани и ноћи различне дужине. Ми у Европи живимо на северној полутини земље; кад дакледође доба, даје насеверноме обрту дан дугачак б месеца, ми, који живимо баш у средини између обрта и полутара, имамо дуге дане а кратке ноћи, док становници оних предела, што леже на јужној полутини земље, у исто доба имају дуге ноћи а кратке дане. А кад дође доба, да је на северноме обрту ноћ дуга 6 месеца, а на јужноме опет дан толико дуг, онда становници јужне полутине имају дуге дане, а ми дуге ноћи. Оа дужином дана и ноћи стоји у свези лето и зима, јер са сунчаном еветлошћу до-

бијамо у исти мах и топлоту. Отуда јв код нас топло на дугим данима, јер сунце дуже загрева површину земну. На кратким је опет данима хладно, јер не достаје загревајуће сунчане светлоети. — 0 тогаје у ието доба на јужној полутини зима, док је код нас на северној полутини лето, и обратно, кад је код нас зима тамо је лето. Кад смо ми о божићу дубоко завејани снегом, и у осветљеним одајама поред топле пећи гледамо да се разведримо и развеселимо, онда је вредно да помислимо на становнаке у Аустралији, и да се запитамо, како ли је код њих на тај дан? Како би ее невешт зачудио, кад би му доцније отуд стигло.писмо о божићу писано, од какога знанца и пријатеља, који се тамо одселио, у комевели, да он ужива радости и весеље божићње у хладу под каком чардаклијом, гед је нашао заклон од прекомерне врућине дневне, и да је тек доцкан под ноћ потражио одају, али санка није имао од врућине и ч^жње за домовином, у којој се о божићу тако лако може човек да прохлади! За то треба невешт да зна, даје Аустралија на јужној полутини земље, док ми живимо на северној, и да тамо влада најжешћа врућина, док је код нас права цича. Тада се неће чудити кад му се к&же, да је у Аустралији снег већ у ввлико падао у месецу Августу, када су за нас наетала тек права пољска уживања, и да су они тамо у то доба поседали око топле пећи, и према свећи читали писмо из своје домовине одовуд, ако су ти Европе, или у опште са северне полутине. Али топлота летња не зависи само од дужине дана, као што ни хладноћа зимња не зависи само од његове краткоће, већ управо обоје зависи од тога, што лети сунце у подне стоји високо, те његови одвесни зраци могу јаче земљу да загреју, док зими сунце стоји на небу врло ниско у подне, те му зраци падају на земљу врло косо, и с тога 1е врло слабо загрејати могу, У идућем чланку видећемо, од каког су особеног уплива на време, ови разни положаји сунца према земљи. (Продужиће се.)

СИРОТИЊО И БОГУ СИ ТЕШКА! Ово је стара и по све позната посло- у Восну, и тамо ју тражити, она као да хоће вица у нашему народу, но много је онај боље свуда да завирв где је год нашега народа напознаје који ју трпи, а и онај који има каде стањено, но има је где се је тако рећи и одо0 прилике да ју гледи. — Не треба нам ићи ' маћила а тоје тамо у тој нашој крбавој и